Осмаково
Осмаково | |
|---|---|
 Звоник у Осмакови | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Град | Пирот |
| Становништво | |
| — 2011. |  100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 16′ 34″ С; 22° 25′ 19″ И / 43.276° С; 22.421833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 486 m |
.svg)  Осмаково Осмаково на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Осмаково је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 100 становника (према попису из 2002. било је 292 становника).
Овде се налазе Црква Светог Ђорђа у Осмакову, Запис миро пет храстова (Осмаково), Запис оброк на Голошу (Осмаково), Запис Светог Ранђела (Осмаково) и Запис миро багрем (Осмаково).
Историја
[уреди | уреди извор]Осмаково први пут отворило школу 1855. године, а то је заслуга старог поп Николе Игњатовића, месног пароха. Он је позвао неког Анатолија "калуђера из Рима" (?), да учи његовог унука Јована (будућег свештеника у Осмакову). Наместио је попа, школу и стан за учитеља у црквену кући. Похађало је наставу преко 30 ђака а месечно је учитељ добијао један дукат. Клупе су биле обичне, на њима су седели ученици а писали на коленима. Али старац Анатолије је био строг и пијаница, који је и немилосрдно тукао децу са "валогама". Валоге је био поступак батинања, током којег два ученика на мотки држе подигнутог кривца, чије су везане ноге око колена; док он виси главом надоле, следи батинање по задњици - то је била најстрожија казна. Завршио је свој учитељски рад у селу, кад је тим начином претукао попиног унука. Поп Никола је био љут, али је учитеља позвао на вечеру, а након јела уз помоћ "момака" (који су држали Анатолија), избатинао по задњици и затим отпустио. Учитељ Анатолије је лоше прошао у даљем животу, у селу Доњој Глами је након пијанке пао са коња и притом поломио обе ноге. Дуго се довијајући да преживи, напокон је умро је као инвалид у манастиру Габровници, где га је један поп сместио онако немоћног. До ослобођења од Турака, неколико се учитеља променило у Осмакову.[1] У месту је 1896. године радила четвороразредна мушка школа са 61 учеником.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Осмаково живи 278 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,1 година (57,7 код мушкараца и 62,9 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,95.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 292 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 10 | 16 | ||
| 75—79 | 21 | 23 | ||
| 70—74 | 17 | 18 | ||
| 65—69 | 22 | 26 | ||
| 60—64 | 19 | 14 | ||
| 55—59 | 6 | 7 | ||
| 50—54 | 9 | 8 | ||
| 45—49 | 12 | 3 | ||
| 40—44 | 11 | 3 | ||
| 35—39 | 5 | 2 | ||
| 30—34 | 10 | 4 | ||
| 25—29 | 2 | 7 | ||
| 20—24 | 2 | 1 | ||
| 15—19 | 1 | 0 | ||
| 10—14 | 2 | 2 | ||
| 5—9 | 2 | 1 | ||
| 0—4 | 4 | 2 | ||
| Просек : | 57,7 | 62,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 147 | 26 | 94 | 21 | 4 | 2 |
| Женски | 132 | 6 | 91 | 33 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 279 | 32 | 185 | 54 | 5 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 56 | 15 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 35 | 26 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 91 | 41 | 0 | 0 | 11 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 22 | 4 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 22 | 6 | 1 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
