Општина Мало Црниће
Општина Мало Црниће | |
|---|---|
 Зграда СО Мало Црниће | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Становништво | |
| — 2022. |  8.986[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 271 km2 |
| Веб-сајт | opstinamalocrnice |
Мало Црниће је општина у Браничевском округу у источној Србији. Пожаревац је удаљен 13 km, Петровац на Млави 25, а Београд 100.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.986 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.458 становника).[3]
Географске одлике
[уреди | уреди извор]Општина Мало Црниће простире се у долини реке Млаве у плодоносној равници Стиг. По ободу општине се налазе брда, почеци Хомољских планина. Надморска висина је између 89 и 350 метара. Равничарски део општине заузима 18.613 хектара (70%), а брежуљкасти део 7.977 хектара (30%).
У општини влада умерено-континентална клима. Просек летњих температура је 20,5°C, а зимских 1,23°C.[4] Највише кише падне у мају и јуну, а најмање у септембру. Око 90% вода тече према реци Млави, а 10% према Пеку. У општини постоје 2 језера: Заова и Змајевац. Територија је слабо пошумљена тако да су удари ветра типично јаки (кошава).
Историја
[уреди | уреди извор]Први помен насеља овог краја налази се у турском Браничевском тефтеру из 1467.[5] У њему су пописана села: Салаковац, Горње и Доње Црниће, Батуша, Калиште, Кула, Топоница, Кобиље и Мало Градиште (од оних насеља која и данас постоје). Породица Бајлони је 1869. овде подигла Бајлонијев млин (данас „Млин Млава“). Године 1885-86. саграђена је прва четворогодишња школа у овом крају.
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво Малог Црнића и околине карактерише негативан природни прираштај, одлив становништва и демографско пражњење.
Општина обухвата 19 руралних насеља са 11.458 стална становника од којих се већина (85%) бави пољопривредом. Око 6.000 људи из ове општине ради у Западној Европи. У општини раде 4 основне школе са истуреним одељењима, и једна предшколска установа.[6] Ту је и један дом здравља и 6 амбуланти. У Малом Црнићу, постоји и Библиотека "Србољуб Митић",чији корени залазе у далеку 1879 годину, када је у Малом Црнићу основано прово читалиште под називом "Дружбена читаоница", од стране чешке породице Бајлони.
У седишту општине Мало Црниће, истоименом насељу, одржава се годишњи Фестивал драмских аматера села Србије - Федрас.
Општина према попису из 2022. године има 8.986 становника. У општини живи 7.898 пунолетних становника, а просечна старост износи 48,99 година (47,15 за мушкарце и 50,89 за жене).[7]
| Етнички састав према попису из 2022.[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 7.941 | 88,37% | ||
| Власи | 251 | 2,79% | ||
| Роми | 93 | 1,03% | ||
| Румуни | 30 | 0,33% | ||
| Македонци | 17 | 0,19% | ||
| Бугари | 7 | 0,08% | ||
| Муслимани | 7 | 0,08% | ||
| Југословени | 6 | 0,07% | ||
| Остали | 140 | 1,56% | ||
| Регионално | 11 | 0,12% | ||
| Неизјашњени | 97 | 1,08% | ||
| Непознато | 386 | 4,30% | ||
Насељена места
[уреди | уреди извор]
Општина Мало Црниће се састоји од 19 насеља. Највећа насеља у општини су Смољинац и Божевац која једина имају преко 1.000 становника, 6 насеља имају између 500 и 1.000 становника док 11 имају испод 500 становника (од тога два испод 100 становника). Седиште општине налази се у Малом Црнићу.
| Насеље | Становништво | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011.[3] | Попис 2022.[7] | ||
| Аљудово | 124 | 87 | -29,84% |
| Батуша | 510 | 387 | -24,12% |
| Божевац | 1.390 | 1.136 | -18,27% |
| Велико Село | 401 | 275 | -31,42% |
| Велико Црниће | 566 | 612 | 8,13% |
| Врбница | 377 | 250 | -33,69% |
| Забрега | 179 | 111 | -37,99% |
| Калиште | 421 | 318 | -24,47% |
| Кобиље | 727 | 473 | -34,94% |
| Крављи До | 283 | 212 | -25,09% |
| Кула | 653 | 441 | -32,47% |
| Мало Градиште | 278 | 246 | -11,51% |
| Мало Црниће | 724 | 624 | -13,81% |
| Салаковац | 693 | 613 | -11,54% |
| Смољинац | 1.462 | 1.199 | -17,99% |
| Топоница | 820 | 624 | -23,90% |
| Црљенац | 838 | 607 | -27,57% |
| Шапине | 898 | 675 | -24,83% |
| Шљивовац | 114 | 96 | -15,79% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Национална припадност, подаци по општинама и градовима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-228-2.
- ^ pp. 11 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ pp. 15.
- ^ pp. 14.
- ^ pp. 20.
- ^ а б Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 2. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
