Номинатив
Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. Можете побољшати овај чланак, покренути расправу о проблемима на страници за разговор или направити нови чланак, по потреби. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Номинатив (лат. nominare = именовати) је први падеж у српском језику и њиме се именује вршилац радње, носилац збивања, стања или особине. Одговара на питање Ко? или Шта?
Номинатив у реченици је:
- најчешће субјекат.
- део именског предиката
- уз неке глаголе (постати, звати се, остати, чинити се, бити и др.), номинатив служи и као допунски предикатив (Постао је доктор.)
- заједно са везницима као и него номинатив може бити прилошка одредба за начин (Одјекнуло је као бомба.)
- као придевна допуна (Добар као хлеб.)
- заједно са везником као може имати и службу прилошке одредбе за време (Још као дете није волео то да једе.)
- атрибут и апозиција кад год се односе на именицу у номинативу (Била је ту и Марија, Митрова жена, врло озбиљна особа.)
Литература
[уреди | уреди извор]- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
