Нинаја
Географске карактеристике
Ндм. висина	1.462 m
Координате	43° 11′ 19″ С; 20° 16′ 04″ И / 43.188666° С; 20.267666° И / 43.188666; 20.267666 43° 11′ 19″ С; 20° 16′ 04″ И / 43.188666° С; 20.267666° И / 43.188666; 20.267666
Географија
Нинаја
Државе	Србија

Нинаја је динарска планина у југозападној Србији, источно од Сјенице и северозападно од Тутина. Простире се на ширим обронцима Пештерске висоравни, на њеној северозападној страни, између Голије са Јанковим каменом, Пештера и Жилиндара. До ње се може доћи од манастира Сопоћани и истоименог мотела, недалеко од Новог Пазара и Сјенице. Највиши врх планине је Хомар, односно на њему кота Сухи крш, висока 1 462 m, други по висини је Жабрен (1 416 m), а трећи Влашки врх (1 358 m).

Не постоје поуздани подаци о пореклу топонима Нинаја. Неки име планине доводе у везу са именом Нина Белова, великог војсковође, митског оснивача Асирског царства, за кога се верује да потиче из времена око 2000 година пре Христа, а у народном предању живи као бог Бак, господар лова. Сматра се првим званичним освајачем целокупног, до тада познатог, света.

У оквиру Нинаје, као једне планине, издвајају се појмови Хомар, Велика Нинаја, Мала Нинаја, Пружанска Нинаја итд. Шире подручје највишег врха носи назив Хомар и практично је одвојена планина.^[1]

1. ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије. 

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.