Молучка острва
 Мапа Молучких острва у Индонезији | |
  Молучка острва' | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Southeast Asia and Oceania |
| Координате | 3° 09′ 00″ Ј; 129° 22′ 59″ И / 3.150° Ј; 129.383° И 3° 09′ 00″ Ј; 129° 22′ 59″ И / 3.150° Ј; 129.383° И |
| Површина | 74.505 km2 |
| Висина | 3.027 m |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Становништво | 3.131.860 (2020[1]) |
| Густина ст. | 0 стан./km2 |
Молучка острва, или кратко Молуци (инд. Kepulauan Maluku), су архипелаг у Индонезији, уједно и део ширег Малајског архипелага. Познати су и као „ острва зачина“, а налазе се источно од острва Сулавеси (Целебес), западно од Нове Гвинеје, и северно од острва Тимор и обухватају 74.505 km².[2] Претежно су брдовита (највиши врх 3.277 m) са више активних вулкана. Клима је тропска са монсунским утицајем. Унутрашњост острва до висине од 1.200 м покривају тропске шуме. Земљиште уз обалу је низија која се обрађује. Узгајају се кокосове палме, пиринач, кукуруз, тропско воће и мирођије. Становници се баве риболовом. Највећа острва су: Халмахера, Серам и Буру. Кроз историју, ова острва су била позната под именом „Острва зачина“, међутим ово име су кинески и европски трговци примењивали и на друга острва. Острва су почетком XVI века припадала Португалцима; у првој половини XVII века постепено су их заузели Холанђани. Од 1796. до 1802. и од 1810. до 1814. године, била су под влашћу Уједињеног Краљевства. Јапанци су их заузели 1942, а 1949. године ушла су у састав Републике Индонезије.
Острва су била позната као Острва зачина због мушкатних орашчића, буздова и каранфилића који су се искључиво тамо произвођени, чије је присуство изазвало колонијално интересовање Европе у шеснаестом веку.[3]
Малучка острва су чинила јединствену провинцију од независности Индонезије до 1999. године, када је подељена на две провинције. Нова провинција, Северни Молуци, обухвата област између Моротаја и Суле, са луком острва од Буруа и Серама до Ветара који остаје у оквиру постојеће Малучке провинције. Северни Молуци је претежно муслимански, а његов главни град је Софифи на острву Халмахера. Малучка провинција има заступљеније хришћанско становништво, а њен главни град је Амбон. Иако су првобитно били Меланежани,[4] знатан део острвске популације, посебно на острвима Банда, масакриран је у 17. веку током Холандско-португалског рата, такође познатог као Рат зачина.
Историја
[уреди | уреди извор]
Рана историја
[уреди | уреди извор]Аустрало-меланежани су били први људи који су насељавали острва пре најмање 40.000 година, а потом и каснија миграција говорника аустронезијског језика око 2000. године пре нове ере.[5] Други археолошки налази су показали да је могуће да су арапски трговци почели да пристижу у четвртом веку, доносећи ислам. Прелазак на ислам одвио се на многим острвима, посебно у центрима трговине, док је аборџински анимизам опстао у залеђу и изолованим острвима. Археолошки докази овде се у великој мери ослањају на појаву свинских зуба, као доказ о јелу свинског меса или уздржавању од тога.[6] Остаци маџапахитских експедиција су такође пронађени у усменом предању, као и на археолошким налазиштима. Пример усмене историје укључује причу из Летвуана, острва Кај Кецил, о балијском изасланику Гајах Маде по имену Касдев, његовој жени Дит Ратнгил и осморо њихове деце. Археолошка налазишта древних гробница пронађена су у заливу Сорбај јужно од Летвуана, чини се да подржавају причу, као и неке културне праксе Кеја балијског порекла,[7] други археолошки налази Кеј острва укључују статуу Шиве са Кеј Бесар острва. Друга усмена прича била је о експедицији Маџапахита из 14. века на Негери Ему, острво Амбон, коју је извршила изасланица по имену Нји Мас Кенанг Еко Сутарми, заједно са 22 њених пратилаца и копљаника настојећи да оформи савезништво и трговински однос са вођом Негери Еме по имену Капитан Адинг Аданг Анан Танахатуила. Сустет је посредовао Малеси Соа Лиса Мајтиму, али договор није остварен. Пошто Сутарми није успела, одлучила је да остане у изгнанству док су се њене пратње населиле и удале за мештане Еме, а њен копљаник се настанио на обали, али су га касније убиле трупе Гунунг Маута. Археолошка налазишта везана за ову експедицију укључују извор воде са симболима Сунца са девет зрака, наследство копаља и Тотобуанга које чувају породица Мајтиму и сеоска канцеларија Негери Ема, поред многих узорака грнчарије.[8]
Португалски
[уреди | уреди извор]
У августу 1511, Португалци су освојили град-државу Малаку. Најзначајнији трајни ефекти португалског присуства били су поремећај и реорганизација трговине југоисточне Азије, и у источној Индонезији — укључујући Малаку — увођење хришћанства.[9]
Један португалски дневник забележио је „тридесет година откако су постали Маври“.[10]
Афонсо де Албукерки је сазнао за пут ка острвима Банда и другим „острвима зачина“ и послао је истраживачку експедицију од три брода под командом Антонија де Абреуа, Симо Афонса Бизигуда и Франсиска Серана.[11] На повратку, Серан је доживео бродолом на острву Хиту (северни Амбон) 1512. Тамо је успоставио везе са локалним владаром који је био импресиониран његовим борилачким вештинама. Владари конкурентских острвских држава Тернате и Тидоре такође су тражили помоћ Португалије, а придошлице су дочекане у тој области као купци залиха и зачина током затишја у регионалној трговини, због привременог прекида јаванске и малајске пловидбе у то подручје након Молучког сукоба 1511. године. Трговина зачинима је убрзо оживела, али Португалци нису били у стању да у потпуности монополизују или поремете ову трговину.[12]
Удруживши се са Тернатским владаром, Серан је изградио тврђаву на том малом острву и служио као шеф најамничке групе португалских морнара у служби једног од два локална завађена султана који су контролисали трговину зачинима. Сераn и Фердинанд Магелан су, међутим, изгинули пре него што су се могли срести.[12] Португалци су се први пут искрцали у Амбон 1513. године, али је то постао нови центар за њихове активности на Малучким острвима тек након протеривања из Терната. Европска моћ у региону је била слаба и Тернате је постао растућа, жестоко исламска и антиевропска држава; Португалско-тернатски ратови беснели су током владавине султана Баба Улаха (владао 1570–1583) и његовог сина султана Сајдија Берката (владао 1583–1606).[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Jumlah Penduduk Hasil SP2020 menurut Wilayah dan Jenis Kelamin (Orang), 2020” (на језику: индонежански). Badan Pusat Statistik. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-28.
- ^ „Moluccas | islands, Indonesia | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-04.
- ^ „Welcome to Maluku”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2017.
- ^ IRJA.org Архивирано 14 април 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ Alaidrus, Shariva; Anggoro, Febrianto Budi (2021-06-14). „Pameran Cagar Budaya di Ambon pamerkan arca Majapahit ditemukan di Ternate”. Antara News (на језику: индонежански). Ambon, Maluku. Архивирано из оригинала 18. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Lape, P. V. (2000). „Contact and Colonialism in the Banda Islands, Maluku, Indonesia”. Indo-Pacific Prehistory Association Bulletin. Maluku Papers. 4 (20): 2—3. Архивирано из оригинала 23. 9. 2009. г. Приступљено 2010-02-23.
- ^ Riyani, Utami Evi (2017-07-21). „TERUNGKAP! Sejarah Hubungan Bali dan Kepulauan Kei yang Tak Banyak Diketahui Orang: Okezone Travel”. travel.okezone.com/ (на језику: малајски). Архивирано из оригинала 18. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Al Mujabuddawat, Muhammad (2018-08-01). „Jejak Kedatangan Utusan Majapahit di Pulau Ambon”. PURBAWIDYA: Jurnal Penelitian Dan Pengembangan Arkeologi. 7 (1): 53—70. ISSN 2528-3618. S2CID 135373280. doi:10.24164/pw.v7i1.254. Архивирано из оригинала 29. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-25.
- ^ Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. стр. 26. ISBN 0-333-57689-6.
- ^ Lach, D. F. (1994). Asia in the Making of Europe: The Century of Discovery. 1. Chicago University Press.
- ^ Abendanon, E. C.; Heawood, E. (децембар 1919). „Missing Links in the Development of the Ancient Portuguese Cartography of the Netherlands East Indian Archipelago”. The Geographical Journal. Blackwell Publishing. 54 (6): 347—355. JSTOR 1779411. doi:10.2307/1779411. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ а б Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. стр. 24. ISBN 0-333-57689-6.
- ^ Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. стр. 25. ISBN 0-333-57689-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lach, D. F. (1994). Asia in the Making of Europe: The Century of Discovery. 1. Chicago University Press.
- Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd изд.). London: MacMillan. стр. 26. ISBN 0-333-57689-6.
- Andaya, Leonard Y. (1993). The World of Maluku: Eastern Indonesia in the Early Modern Period. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-1490-8.
- Bellwood, Peter (1997). Prehistory of the Indo-Malaysian archipelago. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-1883-0.
- Donkin, R. A. (1997). Between East and West: The Moluccas and the Traffic in Spices Up to the Arrival of Europeans. American Philosophical Society. ISBN 0-87169-248-1.
- Milton, Giles (1999). Nathaniel's Nutmeg. London: Sceptre. ISBN 978-0-340-69676-7.
- Monk, Kathryn A.; Yance De Frete; Gayatri Reksodiharjo-Lilley (1997). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Singapore: Periplus Press. ISBN 962-593-076-0.
- Van Oosterzee, Penny (1997). Where Worlds Collide: The Wallace Line. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 0-8014-8497-9.
- Wallace, Alfred Russel (2000) [1869]. The Malay Archipelago. Singapore: Periplus Press. ISBN 962-593-645-9.
- George Miller (editor), To The Spice Islands And Beyond: Travels in Eastern Indonesia, Oxford University Press, Paperback, 310 pages. 1996. ISBN 967-65-3099-9.
- Severin, Tim The Spice Island Voyage: In Search of Wallace, Abacus, paperback, 302 pages. 1997. ISBN 0-349-11040-9.
- Bergreen, Laurence Over the Edge of the World, Morrow, 2003, paperback, 480 pages
- Muller, Dr. Kal Spice Islands: The Moluccas, Periplus Editions, paperback, 168 pages. 1990. ISBN 0-945971-07-9.
- Antonio Campo, Juan Carlos Rey y Marco Ramerini, The fortresses of the Molucas islands, Belagua Ediciones 2022, paperback in English and Spanish. ISBN 978-84-124434-2-4.
- Salonia, Matteo (2022). Encompassing the Earth: Magellan's Voyage from Its Political Context to Its Expansion of Knowledge. International Journal of Maritime History.
- Leonard Andaya 1993 The world of Maluku. Honolulu: University of Hawaii Press.
- Pigeaud, Theodoor Gautier Thomas (1960c). Java in the 14th Century: A Study in Cultural History, Volume III: Translations (3rd revised изд.). The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-94-011-8772-5.
- Pigeaud, Theodoor Gautier Thomas (1962). Java in the 14th Century: A Study in Cultural History, Volume IV: Commentaries and Recapitulations (3rd revised изд.). The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-94-017-7133-7.
- Amal, Muhammad A. (2016). Kepulauan Rempah-rempah. Jakarta: Gramedia. ISBN 978-6024241667.
- Balk, G.L.; van Dijk, F.; Kortlang, D.J.; Gaastra, F.S (2007). The Archives of the Dutch East India Company (VOC) and the Local Institutions in Batavia (Jakarta). Leiden: Brill. ISBN 9789004163652.)
- Boxer, C.R. "The Dutch East India Company and the China Trade" History Today (Nov 1979), Vol. 29 Issue 11, pp. 741–750; covers 1600 to 1800; online
- Gaastra, Femme (1991). De geschiedenis van de VOC. Zutphen: Walburg Pers. [in Dutch]
- Gaastra, Femme (2003). The Dutch East India Company: Expansion and Decline. Zutphen: Walburg Pers.
- Landwehr, J.; van der Krogt, P (1991). VOC: A Bibliography of Publications Relating to the Dutch East India Company, 1602–1800. Utrecht: HES.
- Meilink-Roelofsz, M.A.P.; van Opstall, M.E.; Schutte, G.J., ур. (1988). Dutch Authors on Asian History: A Selection of Dutch Historiography on the Verenigde Oostindische Compagnie. Dordrecht: KITLV.
- Meilink-Roelofsz, M.A.P.; Raben, R.; Spijkerman, H. (eds.): De Archieven van de Verenigde Oostindische Compagnie (1602–1795) [The Archives of the Dutch East India Company (1602–1795)]. ('s-Gravenhage: SDU Uitgeveri, 1992) [in Dutch]
- Gerritsen, Rupert (ed.): A translation of the charter of the Dutch East Indies Company (Verenigde Oostindische Compagnie or VOC): Granted by the States General of the United Netherlands, 20 March 1602. Translated from the Dutch by Peter Reynders. . Canberra: Australia on the Map Division of the Australasian Hydrographic Society. 2009.
- Biran, Misbach Yusa (2009). Sejarah Film 1900–1950: Bikin Film di Jawa [History of Film 1900–1950: Making Films in Java] (на језику: индонежански). Jakarta: Komunitas Bamboo working with the Jakarta Art Council. ISBN 978-979-3731-58-2.
- Cribb, R.B., Kahin, A. Historical dictionary of Indonesia (Scarecrow Press, 2004)
- Dick, Howard,; et al. (2002). The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800–2000. U. of Hawaii Press.
- Friend, T. (2003). Indonesian Destinies. Harvard University Press. ISBN 0-674-01137-6.
- Kahin, George McTurnan (1952). Nationalism and Revolution in Indonesia. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-9108-8.
- Heider, Karl G (1991). Indonesian Cinema: National Culture on Screen
. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1367-3. - Reid, Anthony (1974). The Indonesian National Revolution 1945–1950. Melbourne: Longman Pty Ltd. ISBN 0-582-71046-4.
- Nieuwenhuys, Rob (1999). Mirror of the Indies: A History of Dutch Colonial Literature. Превод: E. M. Beekman. Publisher: Periplus. ISBN 9780870233685.
- Prayogo, Wisnu Agung (2009). „Sekilas Perkembangan Perfilman di Indonesia” [An Overview of the Development of Film in Indonesia]. Kebijakan Pemerintahan Orde Baru Terhadap Perfilman Indonesia Tahun 1966–1980 [New Order Policy Towards Indonesian Films (1966–1980)] (Bachelor's of History Thesis) (на језику: индонежански). University of Indonesia.
- Ricklefs, M.C. (1991). A Modern History of Indonesia (2nd изд.). MacMillan. chapters 10—15. ISBN 0-333-57690-X.
- Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia: Peoples and Histories. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-10518-5.
- Vickers, Adrian (2005). A History of Modern Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54262-6.
- Booth, Anne,; et al. (1990). Indonesian Economic History in the Dutch Colonial Era.
- Borschberg, Peter (2016). „Dutch Empire: 4. East Indies”. The Encyclopedia of Empire. стр. 1—11. ISBN 9781118440643. doi:10.1002/9781118455074.wbeoe276.
- Bosma U., Raben R. Being "Dutch" in the Indies: a history of creolisation and empire, 1500–1920 (University of Michigan, NUS Press, 2008). ISBN 9971-69-373-9 [1]
- Bosma, Ulbe. Emigration: Colonial circuits between Europe and Asia in the 19th and early 20th century, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: 23 May 2011.
- Colombijn, Freek; Thomas Lindblad, eds (2002). Roots of violence in Indonesia: Contemporary violence in historical perspective. Leiden: KITLV Press.
- Dick, Howard,; et al. (2002). The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800–2000. U. of Hawaii Press.
- Elson, Robert (2008). The idea of Indonesia: A history. Cambridge University Press.
- Braudel, Fernand, The perspective of the World, vol III in Civilization and Capitalism, 1984
- Furnivall, J. S. (1944). Netherlands India: A Study of Plural Economy. Cambridge U.P. стр. viii. ISBN 9781108011273., comprehensive coverage
- Gouda, Frances (1996). Dutch Culture Overseas: Colonial Practice in the Netherlands Indies, 1900-1942.
- Nagtegaal, Luc (1996). Riding the Dutch Tiger: The Dutch East Indies Company and the Northeast Coast of Java, 1680–1743. 250pp
- Robins, Nick (2006). The Corporation that Changed the World: How the East India Company Shaped the Modern Multinational. ISBN 0745325238. excerpt and text search
- Taylor, Jean Gelman (1983). The Social World of Batavia: Europeans and Eurasians in Colonial Indonesia.
- Lindblad, J. Thomas (1989). „The Petroleum Industry in Indonesia before the Second World War”. Bulletin of Indonesian Economic Studies. 25 (2): 53—77. doi:10.1080/00074918812331335569.
- Panikkar, K. M. (1953). Asia and Western dominance, 1498–1945, by K.M. Panikkar. London: G. Allen and Unwin.
- Bertrand, Jacques (2004). Nationalism and ethnic conflict in Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52441-4.
- Braithwaite, John; Dunn, Leah (2010). „3. Maluku and North Maluku” (PDF). Anomie and Violence: Non-truth and reconciliation in Indonesian peacebuilding. The Australian National University. стр. 147—243. ISBN 978-1-921666-22-3.
- Duncan, Christopher R. (2013). Violence and Vengeance: Religious Conflict and Its Aftermath in Eastern Indonesia. Cornell University Press.
- Goss, Jon (2000). „Understanding the Maluku Wars: Overview of Sources of Communal Conflict and Prospects for Peace” (PDF). Cakalele (на језику: енглески). 11: 7—39. ISSN 1053-2285. Приступљено 22. 11. 2016.
- Hedman, Eva-Lotta E. (2008). Conflict, violence, and displacement in indonesia. Cornell South East Asia Program Publications. стр. 29—231. ISBN 978-0-87727-775-0.
- Lindsey, Timothy (2008). „Adat law, conflict and reconciliation: the Kei Islands, Southeast Maluku”. Indonesia, law and society. Federation Press. стр. 115—146. ISBN 9781862876927.
- Sidel, John Thayer (2007). Riots, pogroms, jihad: religious violence in Indonesia. NUS Press. ISBN 978-9971-69-357-2.
- van Klinken, Geert Arend (2007). Communal violence and democratization in Indonesia: small town wars. Taylor & Francis. стр. 88—124. ISBN 978-0-203-96511-5.
- Wilson, Chris (2008). Ethno-religious violence in Indonesia: from soil to God. Routledge. ISBN 978-0-203-92898-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Deforestation in the Moluccas (archived 3 March 2016)
- The Spanish presence in the Moluccas: Ternate and Tidore (archived 3 March 2016)
- Trajectories of the early-modern kingdoms in eastern Indonesia
- An interesting article linking British possession of Run, a Banda Island, with the history of New York
- An interesting article about the Iberian presence in the Moluccas with a documentary
- Map of a Part of China, the Philippine Islands, the Isles of Sunda, the Moluccas, the Papuans from 1760
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
