For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Мокша.

Мокша

Мокша (санскрит: मोक्ष mokṣa) или мукти (санскрит: मुक्ति mukti), дословно ослобођење, разрешење, је појам који у индијским религијама значи ослобођење из вечног тока „рађања, умирања и препорађања" (самсара) и свеколике патње и ограничености постојања у свету. То је крајњи циљ мудрости у индијској филозофији.

У свим гранама индијске филозофије увек је постојао и практични циљ, према којем се и мерила успешност те филозофије.[1] Тај је циљ ослобођење од вечног круга збивања, и у разним се филозофским системима различито тумачи и постиже.[1] У веданти, мокша (мукти) претпоставља апсолутизацију атмана. То је коначно јединство с апсолутом, увиђање јединства атман-брахман, укидање дихотомије субјективног и објективног. Насупрот томе, у будизму ослобођење представља крајњу негацију сопства (анатман). Ослобођење је у нирвани, угаснућу, за које су потребни морални, психички, кармички, медитативни предуслови.[1]

Ослобођење је условљено стањем свијести и разумијевањем највише истине о збиљи.[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Мокша долази од санскритског корена muc у значењу пустити, ослободити.[1]

Мокша у хиндуизму

[уреди | уреди извор]

Мокша је појам супротан карми, моралној детерминираности делатношћу. У хиндуистичкој филозофији мокша представља трансценденцију феноменског постојања: свести, времена, простора и каузалности (карма) у било ком смислу.

Мокша означава разлагање материјалног сопства како би се разоткрила основа постојања – дух (ђиватман - душа или сопство). Ослобођење се досеже аскетском дисциплином смиривања страсти. Мокша има двоструку сврху: метафизичку реализацију (садхана) и етичку сврху ублажења и престанка патње[2].

Мокша у будизму

[уреди | уреди извор]

Мокша се у будизму назива нирвана (ниббана) одн. утрнуће, угашеност. Разлика у тумачењу ослобођења у хиндуизму и будизму јавља се због различитог тумачења сопства (себе, душе). У будизму се сопство не означава у смислу самоостварења (atma-jnana, атма-џнана – знање о себи) већ се под сопством искључиво сматра агрегат (его), и то у складу са Будином доктрином аната (не-ја). У будистичкој нирвани нема више никаквих опажаја па тако ни било каквог сопства.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). стр. 131-152.
  2. ^ Mokša, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Мокша
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?