Михај Румунски
| Михај Румунски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. октобар 1921. |
| Место рођења | Синаја,  Краљевина Румунија |
| Датум смрти | 5. децембар 2017. (96 год.) |
| Место смрти | Аубона,  Швајцарска |
| Гроб | Куртеа де Арђеш, Румунија |
| Религија | Православац |
| Породица | |
| Супружник | Краљица Ана Од Румуније |
| Потомство | Sophie of Romania, Elena of Romania, Maria of Romania, Margareta of Romania, Irina of Romania |
| Родитељи | Карол II Румунски Јелена од Грчке и Данске |
| Династија | Хоенцолерн-Сигмаринген од Румуније |
| Краљ Румуније | |
| Период | 20. јул 1927 — 8. јун 1930; 6. септембар 1940 — 30. децембар 1947. |
| Претходник | Фердинанд Румунски Карол II Румунски |
| Наследник | функција укинута |
| Потпис |  |
Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921 — 5. децембар 2017) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.
Први краљевски мандат
[уреди | уреди извор]После смрти свога деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов стриц принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.
Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године[1].
Други краљевски мандат
[уреди | уреди извор]Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја[2] (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.
До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.
На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана[3] и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.
Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.
Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију[4][5][6]. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике.[7].
Егзил
[уреди | уреди извор]Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Првобитно су живели у Енглеској[8], а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.
Рехабилитација
[уреди | уреди извор]
Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила назад на аеродром да што пре напусте земљу[9].
Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи[10], влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.
Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.
Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.
У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара[11].
Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему[12].
Породично стабло
[уреди | уреди извор]
| 16. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern | ||||||||||||||||
| 8. Леополд од Хоенцолерна | ||||||||||||||||
| 17. Josephine of Baden | ||||||||||||||||
| 4. Фердинанд Румунски | ||||||||||||||||
| 18. Фернандо II Португалски | ||||||||||||||||
| 9. Антонија од Португалије | ||||||||||||||||
| 19. Марија II Португалска | ||||||||||||||||
| 2. Карол II Румунски | ||||||||||||||||
| 20. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 30) | ||||||||||||||||
| 10. Алфред од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
| 21. Викторија Хановерска (= 31) | ||||||||||||||||
| 5. Марија од Единбурга | ||||||||||||||||
| 22. Александар II Николајевич | ||||||||||||||||
| 11. Марија Александровна | ||||||||||||||||
| 23. Марија Александровна | ||||||||||||||||
| 1. Михај Румунски | ||||||||||||||||
| 24. Кристијан IX Дански | ||||||||||||||||
| 12. Ђорђе I Грчки | ||||||||||||||||
| 25. Лујза од Хесен-Касела | ||||||||||||||||
| 6. Константин I Грчки | ||||||||||||||||
| 26. Константин Николајевич | ||||||||||||||||
| 13. Олга Константиновна | ||||||||||||||||
| 27. Александра од Саксе-Алтенбурга | ||||||||||||||||
| 3. Јелена од Грчке и Данске | ||||||||||||||||
| 28. Вилхелм I Немачки | ||||||||||||||||
| 14. Фридрих III од Немачке | ||||||||||||||||
| 29. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха | ||||||||||||||||
| 7. Софија од Пруске | ||||||||||||||||
| 30. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 20) | ||||||||||||||||
| 15. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
| 31. Викторија Хановерска (= 21) | ||||||||||||||||
Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Краљица Ана |  |
18. септембар 1923. | 1. август 2016 |
Деца
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | супружник |
|---|---|---|---|
| Принцеза Маргарета |  |
26. март 1949. | Раду Дуда |
| Принцеза Јелена |  |
15. новембар 1950. | Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир |
| Принцеза Ирина | мини|50п | 28. фебруар 1953. | Џон Кројгер; Џон Вокер |
| Принцеза Софија | 29. октобар 1957. | Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002. | |
| Принцеза Марија | 13. јул 1964. | Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003. |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Ce citeau românii acum 68 de ani?" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2008), Ziua, 29 November 2007.
- ^ "The Joys of Suffering," Volume 2, "Dialogue with a few intellectuals", by Rev. Fr. Dimitrie Bejan – "Orthodox Advices" website as of 9 June 2007
- ^ "Cuvintele lui Harry S. Truman" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2012), Romanian, Prince Radu's blog, includes scan of citation, 23 June 2011
- ^ "King Michael between the ascension to the throne and abdication – VII", Ziarul financiar, 24 June 2001
- ^ "The Republic was installed by way of the gun", undated interview with H.M. King Michael in Ziua, as of 15 October 2008
- ^ Mircea Ionnitiu : "30 December 1947" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2012), site dedicated to HM King Mihai I of Romania and to the Romanian Monarchy Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012) as of 15 October 2008
- ^ McClure 2006, стр. 99.
- ^ "EX-KING MICHAEL OF RUMANIA BECOMES MARKET GARDENER, 1953" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011), British Pathe, as retrieved on 17 October 2009
- ^ „Expelling Former King, Romanians Cite 'Stunt', New York Times, 27 decembrie 1990”. Nytimes.com. 27. 12. 1990. Приступљено 3. 11. 2012.
- ^ Kings Without Crowns Michael of Romania, Danish Norsk Television
- ^ Romanians Have the Highest Confidence in King Mihai I Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2015). Приступљено 2012-07-31.
- ^ Bucharest square to be named after Romania's King Michael on his 91st birthday Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2012). Приступљено 2012-10-25.
Литература
[уреди | уреди извор]- McClure, Tammy Lee (2006). Friends & Enemies, Presidents & Kings. Accendo Publishing. ISBN 978-1933867441.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
