Михајло Плескоњић – Баџа (Нови Сад, 21. јун 1958 — Нови Сад, 22. март 2017) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.^[1]

Михајло је рођен 21. јуна 1958. године у Новом Саду, а још као дечак се истакао у глуми. Његов отац Тихомир Плескоњић је био познати глумац, а његова сестра Александра Плескоњић-Илић се такође бави глумом. Завршио је гимназију у Новом Саду, а потом и дипломирао на Академији уметности, на одсеку драмских уметности у класи Димитрија Ђурковића 1984. године. Исте године након завршетка студија, постаје члан Српског народног позоришта. Остаће упамћен по улогама у представи Човек је човек, Пјеро у Дон Жуану, Церемониалмајстор, Трускот,Свети Георгије убива аждаху, Замјотов, Злочин и казна, Чудо у Шаргану, Ујкин сан, Брат Макарије, Је ли било кнежеве вечере, Брокет, Џандрљиви муж, Први лорд у Владајућој кући и у улози Нестор Профита у представи Вечити младожења, што је уједно била и његова последња улога. Филмску каријеру започео је добивши улогу у филму Гласам за љубав из 1965. године.^[2]

• 1984. године, добитник награде за улогу Полија Бејкера у представи Човек је човек, на Сусрету војвођански представа у Вршцу.
• 1984. године, добитник Стеријине награде за најбољег глума на 34. позорју за улогу Бајре у представи Три чекића.
• 1990. године, добитник Годишње награде Српског народног позоришта, такође за улогу Бајре.