Мегара Μέγαρα
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Атика
Округ	Западна Атика
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	36.924[1]
— густина	111,78 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	38° 00′ 00″ С; 23° 20′ 00″ И / 38° С; 23.333333° И / 38; 23.333333
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	4 m
Површина	330,33 km2
Мегара Мегара на карти Грчке
Поштански број	191 00

Мегара (грч. Μέγαρα [Mégara] (Велике куће)) град је у Атици у Грчкој. Налази се у сјеверном дијелу Коринтске превлаке насупрот острва Саламина, који је у древно доба припадао Мегари, а касније га је преузела Атина.

Мегара је била једна од четири области Атике, утјеловљена у четири митска сина краља Пандиона II, од кога је Нисос био владар Мегаре. Мегара је такође била трговачка лука, а народ користио бродове и богатство како би стекао предност над војскама сусједних полиса. Имала је двије луке, Пегае, на западу и Коринтском заливу и Нисаеау, на истоку и Саронском заливу Егејског мора.

У историјско доба је Мегара била рани вазал Коринта, у чије име су колонисти Мегаре основали Мегару Hyblaeu, мали полис сјеверно од Сиракузе на Сицилији. Мегара је потом водила с Коринтом рат за независност, и касније (око. 667. п. н. е.) основала Византион, исто као и Халкидон.

У Пелопонеском рату (око 431. п. н. е. — 404. п. н. е.), Мегара је била савезница Спарте. Мегарски указ се сматра једним од „узрока“ тог рата.

Најпознатији грађанин Мегаре у антици био је Byzas. Мегаранци су у прошлости били познати по својој склоности да граде и богато украшавају храмове. Свети Јероним је 409. године писао „Постоји узречица о Мегарцима... 'Граде као да ће живјети вјечно; живе као да ће умријети сутра.'“

Данас се Мегара сматра предграђем Атине. Око 28.195 становника живи у општини. Налази се око 42 km западно од Атине у префектури Западна Атика, а повезана је ауто-путем за Пелопонез, Западну Грчку и Атену. Такође је везана уз приградску жељезницу. Мегара се налази у равници Мегарис. Има највећу површину од свих општина у периферији Атика, као и највећи број становника Западне Атике. Локалном економијом је доминирала пољопривреда све до масовне изградње стамбених објеката 1960-их и 1970-их.

Тачно 3 km јужно од Мегаре је насеље Пацхи, познато по рибљим ресторанима. Неа Перамос је сусједни град на истоку, а Какиа Скала на западу. На југу је војни аеродром. Јужно од Мегаре је Мегарски залив. Највећа насеља у општини су Кинета (1972), Спарта (712), Blychada (694) и Аигеироисес (479).

Мегара на Викимедијиној остави.

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Шведска
Географске	Pleiades
Остале	Енциклопедија Британика IdRef