Горња вилица
Бочни приказ. Максила приказана лијево, зеленом бојом
Фронтални приказ. Максила видљива у центру, у жутом.
Детаљи
Идентификатори
Латински	Maxilla
MeSH	D008437
TA	A02.1.12.001
FMA	9711
Анатомски термини кости [edit on Wikidata]

Горња вилица (лат. maxilla) је велика парна кост у средишњем дијелу лица. Она учествује у изградњи очне и носне дупље, као и подсљепоочне и криластонепчане јаме. На њој се описују тијело и четири наставка (јабучни, чеони, непчани и зубни). Унутар кости се налази шупљина која се назива вилични синус.

Тијело горње вилице (лат. corpus maxillae) има облик тростране пирамиде, па се на њему разликују: три стране, база и врх.

Предња страна тијела је усмијерена напријед и упоље. У њеном горњем дијелу се налази подорбитални отвор кроз који излазе истомени крвни судови и живац. Ниже од отвора је смјештена тзв. очњачка јама испод које се налазе испупчења проузрокована којреновима горњих зуба. У близини горње ивице предње стране се припаја мишић подизач горње усне, док се у горњем дијелу спољашње ивице припаја масетерични мишић.

Задња или подсљепоочна страна је окренута назад и упоље. На њој је присутно испупчење горње вилице (лат. tuber maxillae) и удубљење на спољашњој трећини. Ова страна учествује у изградњи подсљепоочне и криластонепчане јаме, док се њена унутрашња ивица зглобљава са непчаном кости. На доњој ивици задње стране се припаја мишић образа.

Горња или орбитална страна има троугласт облик. Она учествује у изградњи очне дупље, док се њена унутрашња ивица зглобљава са сузном, ситастом и непчаном кости. На средини ове стране се налази подорбитални жлеб који се наставља у истоимени канал и потом се отвара на предњој страни горње вилице.

Унутрашња или носна страна представља базу пирамидалног тијела вилице. Она има четвртаст облик и гради велики дио спољашњег зида носне дупље. На средини унутрашње стране се налази тзв. вилични зјап (лат. hiatus maxillaris) који води у вилични синус. Осим тога, на овој страни се налазе и непчани и сузни жлијеб и коси гребен носне шкољке на коме се причвршћује доња носна шкољка.

Горња вилица има четири наставка: јабучни, чеони, непчани и зубни.

Јабучни наставак (лат. processus zygomaticus) представља врх тијела виличне кости. Има храпаву површину и пружа се према јабучној кости са којом се зглобљава. Поред тога учествује у изградњи подсљепоочне јаме, а од његове доње стране полази гребен који раздваја предњу и задњу страну тијела.

Чеони наставак (лат. processus frontalis) се пружа према чеоној кости са којом се зглобљава. Његова спољашња страна је подијељена предњим сузним гребеном на унутрашњи и спољашњи дио. На унутрашњем дијелу је присутна јама за смјештај сузне кесице, док спољашњи дио учествује у изградњи спољашњег носа. Унутрашња страна чеоног наставка чини дио спољашњег зида носне дупље и зглобљава се са средњом носном шкољком. Осим тога, чеони наставак остварује и везу са сузном и носном кости.

Непчани наставак (лат. processus palatinus) има облик хоризонталне коштане плочице и он учествује у изградњи тврдог непца. Горња страна наставка је глатка и удубљена, док је доња храпава и дуж њене задње стране се пружају два жлијеба кроз које пролазе велика непчана артерија и велики непчани живац. Унутрашња ивица наставка прелази у носни гребен који се спаја са гребеном друге горње вилице и притом образује жлијеб у који се смјешта раласта кост. Предњи крај носног гребена се назива предња носна бодља. На месту споја унутрашњих ивица десне и лијеве вилице, са доње стране се види тзв. средишњи непчани шав у чијем задњем дијелу постоји сјекутићни канал преко кога комуницирају усна и носна дупља. Преко задње ивице се овај наставак спаја са непчаном кости и притом образује попречни непчани шав.

Зубни наставак (лат. processus alveolaris) има полулучни облик и садржи алвеоле за коријенове горњих зуба. Он се развија паралелно са развојем зуба и подлеже промјенама у случају њиховог испадања. Зубне чашице првог и другог секутића су спљоштене у правцу напријед-назад и љевкастог су облика, док су чашице бочних зуба више четвртастог облика. Између појединачних алвеола налазе се коштане међузубне преграде.

Кроз горњу вилицу пролази вилична артерија, која представља грану спољашње каротидне артерије.

Кроз њу пролази и инфраорбитални живац (грана горњовиличног живца) који инервише обе половине вилице и све горње зубе.

• Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: „Остеологија за студенте медицине“, Нови Сад (2000) ISBN 978-86-489-0274-0

• 
  Горња вилица
• 
  Горња вилица
• 
  Горња вилица
• 
  Горња вилица

Горња вилица на Викимедијиној остави.