Лук (музика)
Лук у музици употребљавамо на три различита начина, и то као:
- 1. Спојница нота исте висине, лигатура (лат. ligare - везати, спојити; итал. legatura - везивање, спајање; енгл. tie, bind; фра. liaison)[1]. Бележи се у виду малог лука који спаја истоимене ноте и служи да продужи трајање тона, па се зове и „лук трајања“. Паузе се не продужавају лигатуром.
Звучни пример (помоћ·инфо)- 2. Спојница нота различите висине, знак за легато (итал. legato - везано; енгл. slur; фра. liaison)[1]. То је врста артикулације која се обележава луком изнад или испод групе нота, који извођача упућије да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.[2]
- 3. Ознака за фразирање (итал. legatura, енгл. phrasing slur; фра. liaison de phrasé)[1]. То су лукови који рашчлањују (раздвајају) музичко дело у мање целине, фразе, да би оно слушаоцу постало што јасније, лепше, разумљивије и разговетније.[3] Зове се и „лук фразе“.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II, Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Наука о музичким облицима
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
