луксембуршки језик
Lëtzebuergesch
Изговор	[ˈlətsəbuərjəʃ]
Говори се у	Луксембург  Белгија  Француска  Немачка
Регион	западна Европа
Број говорника	390.000 (2010)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски западногермански лабски германски високонемачки средњонемачки западносредњонемачки луксембуршки језик
Писмо	латиница
Званични статус
Службени језик у	Луксембург
Признати мањински језик у	Белгија (Француска заједница у Белгији)
Регулише	(лукс. Conseil Permanent de la Langue Luxembourgeoise, CPLL)
Језички кодови
ISO 639-1	lb
ISO 639-2	ltz
ISO 639-3	ltz
Луксембуршки језик (осенчено) и подручје мозелфранконских језика

Луксембуршки језик (лукс. Lëtzebuergesch) је германски језик из западногерманске подгрупе, који је, поред немачког и француског језика, трећи званични језик у Луксембургу. Статус званичног језика добио је 1984.

Луксембуршки потиче од средњонемачког, који је настао од пра-германског језика, али је временом попримио велики број речи из француског језика.

За Немце је релативно лако да разумеју овај језик, али није тако једноставно да га говоре или у поптуности разумеју услед великог броја француских речи. На пример: возач аутобуса се на луксембуршком каже Buschauffeur, док је на француском Chauffeur de bus, а на немачком Busfahrer.

Неке речи се разликују од старовисоконемачког и стандардног немачког, али се могу пронаћи у дијалектима. Пример је реч кромпир, луксембуршки: Gromper, француски: pomme de terre, немачки: Kartoffel.

Луксембуржани називају стандардни немачки Däitsch или Preisësch („пруски“), мада се овај други назив сматра увредљивим.

Луксембуршки се користи у основном образовању и у дневним новинама. Званични језик државне администрације је француски.

Ствар која је јако слична стандардном немачком јесте то да се све именице пишу великим словом, било где у реченици.

Пошто је луксембуршки настао од мозелско-франачког који је доживео ајфелерово правило (у речима које се завршавају на n се углавном избаци n, ако следећа која почиње са сугласницима нису n, d, t, z или h), зато се некада на крају речи неће видети n.

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:

All Leit si fräi a gläich an Dignitéit
a Rechter gebuer. Si sinn mat Grond an
Gewëssen a sollen sech an engem Geescht vu Bridderlechkeet treffen.

Луксембуршки алфабет се састоји од 26 латиничних слова са три модификована слова: Éé, Ää и Ëë. Поред тога, велики број позајмљеница из француског и немачког језика задржали су слова из ових језика.

• Hallo — Здраво
• Gudde Moien — Добро јутро
• Gudden Dag — Добар дан
• Gudden Owend — Добро вече
• Gutt Nuecht — Лаку ноћ
• Äddi — Довиђења
• Wéi geet et — Како си/сте, Како иде
• Merci — Хвала
• Wann ech glift — Молим
• Wann ech gelift — Изволи/изволите
• Gär geschitt — Нема на чему
• E heescht — Ја се зовем
• Ech sinn ... (Joer al) — Ја имам ... година
• Jo — Да
• Nee — Не
• Бројеви од 0 до 10: 0. null, 1. eent, 2. zwee, 3. dräi, 4. véier, 5. fënnef, 6. sechs, 7. siwen, 8. aacht, 9. néng, 10. zéng

Луксембуршки језик на Викимедијиној остави.

Луксембуршки језик на Википедији.

• Речник луксембуршког
• Речник луксембуршког Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2008)
• Речник луксембуршко-енглески