Луиза Меј Алкот
| Луиза Меј Алкот | |
|---|---|
 Луиза Меј Алкот | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Луиза Меј Алкот |
| Датум рођења | 29. новембар 1832. |
| Место рођења | Џермантаун, САД |
| Датум смрти | 6. март 1888. (55 год.) |
| Место смрти | Бостон, САД |
| Књижевни рад | |
| Период | Амерички грађански рат |
| Најважнија дела | Девојчице (1868–69) |
| Потпис |  |
| Званични веб-сајт | |
| louisamayalcott | |
Луиза Меј Алкот (енгл. Louisa May Alcott; Џермантаун, 29. новембар 1832 — Бостон, 6. март 1888) била је америчка књижевница[1]и најпродаванији амерички романописац крајем 19. века. Њено најпознатије дело роман „Девојчице“ (Little Women) убраја се у америчке класике и данас остаје популарно.
Одрасла је у трансценденталистичким круговима у Бостону у и Конкорду[1], као кћерка реформатора Бросона Алкота. Као ватрени аболициониста, била је добровољна болничарка у Америчком грађанском рату.[1] Током тог периода је оболела од тифуса који јој је трајно нарушио здравље, али истовремено се почела бавити писањем како би помогла мајци и сестрама. Прво значајније дело које је објавила је сажето од писама, под називом „Болничке цртице“ (1863).[1]
Успех аутобиографског дела „Девојчице“ (Little Women) из 1868–69, омогућио јој је угодан живот. Остала њена дела: „Девојчице расту“ (Good Wives) из 1870, „Дечаци“ (Little Men) из 1871. и „Деца госпође Џо“ (Jo's Boys) из 1886. се такође заснивају на њеним педагошким искуствима.
Биографија
[уреди | уреди извор]Луиза Меј Алкот је рођена 29. новембра 1832. године у Џорџтауну, у Пенсилванији. Од детињства била је у додиру са књижевношћу, будући да су писци Ралф Волдо Емерсон и Хенри Дејвид Торо били њихови кућни пријатељи. До 1848. године школовала се неформално, уз њихову помоћ, и под надзором свог оца, Амоса Бронсона Алкота.[2] Од своје 18. године, Луиза је, између осталог, радила као слушкиња и учитељица, боравећи у Бостону и Конкорду, како би помогла у издржавању своје породице. Године 1862, по избијању Америчког грађанског рата отишла је у Вашингтон како би се запослила као медицинска сестра.[3]
Луиза је писала под различитим псеудонима, а своје име је почела да користи тек када је била спремна да се посвети писању. Као Флора Ферфилд је објављивала песме, кратке приче, трилере и приче за децу од 1851. године. Од 1862, такође је писала као А. М. Бернард, и неке од њених мелодрама су били изведени у позориштима у Бостону.[4]
Захваљујући делу „Девојчице“ (Little Women)[1]постала је финансијски независна и то је утицало да се настави професионално бави писањем. Крајем 19. века, Алкотова постаје најбоље продаван амерички романописац. Међутим, када је објавила дело „Болничке цртице“ 1863. године, у коме је представила своје виђење текућег рата и искуства које је стекла као медицинска сестра[5], одлучила је да ће се посветити писању. Тада престаје да користи псеудониме и објављује приче у угледним часописима, попут Atlantic Monthly и Lady's Companion, а пре него што је постала уредница женског часописа Merry's Museum, направила је краћи излет по Европи 1865. године.
Умрла је у Бостону, 1888. године.
Дела
[уреди | уреди извор]Луиза Меј Алкот је написала роман о четири девојчице Мерч (Маргарет, Џозефина, Еми и Елизабет), које са мајком, без оца, који је био на фронту, проживљавају тешке тренутке оскудице и сналажења, повезане дирљивим везама у настојању да задрже храброст и самопоштовање. Роман је у великој мери аутобиографски и осликава период од једне године, од Божића до Божића, у којем девојчице кроз свакодневни живот учења, послова у кући, пријатељства са дечаком Лоријем, балова, прослава, невоља, љубави и маштања одрастају и сазревају схватајући да су највећа богатства она која се заснивају на најближима и према пријатељима. Написан у духу реализма са романтичарским тоновима, овај роман је по својој лепоти, топлини и познавању психологије девојчица и њиховог света, улази у ред класичних остварења књижевности за младе.
У следећа три дела се описује њихов даљи живот. У тим књигама оне постају одрасле и разумне особе и мајке, па се Луиза Меј поново окреће поново у роману „Дечаци“ у којем се описују догађаји и маштања њихове деце која одрастају и напуштају родитељски дом.
Након успеха књиге „Девојчице“, створила се већа потражња за њеним књигама, те је она у последњим годинама свог живота у континуитету издавала романе и кратке приче који су претежно били делови из њеног породичног живота, углавном намењени омладини. Међу остала њена најпознатија дела се убрајају „Девојчице расту“ (1869), „Дечаци“ (1871)[1] и „Деца госпође Џо“ (1886)[1]. Алкотова се такође опробала и у романима за одрасле, те издала дела „Посао“ (1873) и „Савремен Мефистофелес“ (1877), мада нису постигли такав успех као остали радови.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Louisa May Alcott, American author, Британика. Приступљено 7. јануара 2016.
- ^ На данашњи дан преминула Луиза Меј Алкот, Њујорк тајмс. Приступљено 7. јануара 2016.
- ^ а б Louisa May Alcott, biography.com. Приступљено 7. јануара 2016.
- ^ Лујза Меј Алкот Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2016), louisamayalcott.org. Приступљено 7. јануара 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични сајт
- Детаљна биографија Лујзе Меј Алкот на historynet.com
- Дела Луизе Меј Алкот на gutenberg.org
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
