Лисолај
| Административни подаци | |
|---|---|
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Битољ |
| Становништво | |
| — 2002. | 225 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 08′ 55″ С; 21° 18′ 08″ И / 41.1486° С; 21.3022° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 700 m |
  Лисолај Лисолај на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 7242 |
| Позивни број | +389 (0)47 |
| Регистарска ознака | BT |
Лисолај (мкд. Лисолај) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Лисолај припада општини Битољ.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Лисолај је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 16 km северно.
Лисолај се налази у западном делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Насељски атар је на југу равничарски, док се на северу издиже планина Древеник. Јужно од села тече речица Шемница. Надморска висина насеља је приближно 700 метара.
Клима у насељу је умереноконтинентална.
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је радила српска народна школа 1867. године али је престала са радом. Обновљена је тек 1899. године, на основу русам наме (дозволе) коју је потписао битољски валија.[1] Године 1900. ту је прослављена школска слава Св. Сава у цркви и школи. Служио је поп Димитрије, а беседио учитељ Ст. Ристић.[2]
У атару тог села налазио се 1899. године српски православни манастир посвећен Св. арханђелу Гаврилу. То је била, по погрешном уверењу мештана Радославова задужбина.[3]
Име
[уреди | уреди извор]По предању, на овом месту харала је страшна куга, те становници нису никако могли да се од ње спасу. Свет је нагло умирао и како то није престајало почели су да напуштају село, па су тако временом сви отишли, водећи и стоку са собом. У селу је остао само један пас који је био лис и када су људи туда пролазили чуло би се само како пас лаје. Управо због тога место доби име Лисолај.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]По статистици Васила Кнчова, у селу је крајем 19. века имала 340 житеља, Бугара, хришћана, односно егзархиста. По Димитру Мишову, село је на почетку 20. века, пре 1903. имало 400 житеља, егзархиста.[5]Македония. Етнография и Статистика, 238. Лисолај је према последњем попису из 2002. године имао 225 становника.
Претежно становништво по последњем попису су етнички Македонци (99%).
Већинска вероисповест био је православље.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
