Ликаониди
Ликаониди су у грчкој митологији били синови Ликаона, краља Аркадије.[1]
Митологија и тумачење
[уреди | уреди извор]Ликаон је са више жена имао двадесет и два или педесет синова и они су основали многе градове на Пелопонезу, а сам Ликаон је цивилизовао Аркадију.[2] Педесет Ликаонових синова је симболизовало велику годину од стотину месеци, која је трајала осам сунчаних година; сваки од њих јео је чорбу од изнутрица сваког месеца. Број двадесет два представља или породице које су водиле порекло од Ликаона и имале право учешћа у гозбама на којима се јела чорба од изнутрица, или се односи на двадесет две петолетне лустре које су чиниле кругове стодесетогодишњег циклуса, а по угледу на то су били устројени и одређени редови свештеница.[3] Према Аполодору, Ликаонови синови су били[4]:
Према Паусанији, њихова мајка је била Нонакрида, а њихова имена су била: Никтим, Палант, Орестеј, Фигал, Трапезеј, Дасетант, Макареј, Хелисон, Акак, Токнос, Орхомен, Хипс, Меленеј, Тиреј, Хемон, Менал, Тегетет, Мантинеј, Кром, Харисије, Триколон, Перет, Асетет, Ликон, Суматеј, Алифер, Хереј и Оинотрос.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б theoi.com: Lykaon, Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ Apollodorus. Library and Epitome. 3.8.1.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
