Леониди
| Леониди | |
|---|---|
 Уметнички приказ пљуска Леонида 1833. године | |
| Родитељско тело | 55P/Tempel-Tuttle |
| Радијант | |
| Ректасцензија | 152° |
| Деклинација | +22° |
| Метеорски рој | |
| Време активности | 6 — 30. новембар |
| Датум максимума | 17. новембар |
| Брзина | 71 km/s |
| Зенитна часовна активност | 18 |
Леониди су најспектакуларнији метеорски рој посматран у последњих 200 година, и за то време су значајно допринели разумевању струја метеороида.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Пљусак Леонида у ноћи 12. на 13. новембар 1833. означио је почетак метеорске астрономије.[2] Све дотле су астрономи сматрали метеоре за атмосферску појаву и нису увиђали периодичност њиховог појављивања. Када су, међутим, имали прилике да виде хиљаде метеора у минути, радијант је био јасно уочљив и постало је јасно да се ради о траговима честица на орбити око Сунца.[3]
Овај пљусак је изазвао различите реакције, најчешће сујеверне, и подстакао је многе да покушају да нађу објашњење. Понуђене су различите теорије, укључујући електрично пражњење и сагоревање гасова ослобођеног труљењем дрвећа, али је једино тачно објашњење понудио Денисон Олмстед, професор астрономије на Јејл универитету у САД јануара 1834. Олмстед је приметио да је догађај био краткотрајан (није се видео из Европе), али је у Европи примећена појачана активност метеора 1832. такође у новембру, што га је навело на закључак да у то доба године Земља пролеће кроз „облак честица у свемиру“.[2]
Након нове појачане активност Леонида 60-их година 19. века, Хуберт Ансон Њутн (такође са Јејла) је истраживао прошла појављивања Леонида и Персеида (који су 1837. идентификовани као други метеорски рој) и открио пљускове Леонида 585, 902, 931, 934, 1002, 1202, 1366, 1582, 1602. и 1698. године. На основу тих проучавања, 1864. године је објавио закључак да је период појачане активности Леонида 33,25 година и да ће следећи пљусак бити у ноћи између 13. и 14. новембра 1866. Предвиђање се показало као тачно, са 2000—5000 виђених метеора на сат. И наредне две године је активност била висока, са преко 1000 Леонида у сату.[2]
Након што су немачки астроном Вилхелм Темпел 1865. и амерички астроном Хорас Парнел Татл 1866. открили комету по њима названу Темпел-Татл, проучавања су указала на изразиту сличност између орбиталних елемената ове комете и Леонида.[1][2]
Посматрачки услови
[уреди | уреди извор]
Радијант Леонида се налази у сазвежђу Лава и видљив је са обе Земљине хемисфере. С обзиром на то да радијант није далеко од апекса, метеороиди улазе у атмосферу под готово највећом могућом геоцентричном брзином (71 km/h).[1]
| географска ширина | излазак радијанта (локално стандардно време) | зора (локално стандардно време) | висина радијанта у зору | % видљивих метеора при датој висини радијанта |
|---|---|---|---|---|
| 50° С | 22.00 | 06.00 | 62° | 88% |
| 25° С | 23.30 | 05.30 | 78° | 98% |
| 0° | 00.50 | 05.00 | 60° | 87% |
| 25° Ј | 01.00 | 04.00 | 33° | 54% |
Предвиђања
[уреди | уреди извор]Следећи повратак комете Темпел-Татл у унутрашњост Сунчевог система биће 2031. године, али ослобођене честице неће проћи близу Земље, као ни 2064. Тек при проласку комете 2097. ће Земља проћи близу новоослобођеног материјала и поновити пљусак попут оних из 19. века.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2.
- ^ а б в г „Observing the Leonids”. Meteor Showers Online. Архивирано из оригинала 26. 02. 2013. г. Приступљено 29. новембар 2011.
- ^ Mark Littmann (17. 5. 2005). „The Discovery of the Perseid Meteors”. Sky Publishing, a New Track Media Company. Архивирано из оригинала 14. 09. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2011.
- ^ а б Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2.
- Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Леониди на Meteor Showers Online (језик: енглески)
- Прогноза активности Леонида за 2012. на сајту Међународне метеорске организације (језик: енглески)
- Активност Леонида 2011. године на сајту Међународне метеорске организације (језик: енглески)
- Резултати посматрања Међународне метеорске организације (укључујући Леониде) (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
