Легњеви
| Легњеви | |
|---|---|
_(2).jpg)
| |
| Велики ушати легањ | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородице | |
| |
| |
| Глобални ареал распострањења легњева и сродника | |
Легњеви (лат. Caprimulgidae) су породица ноћних или крепускуларних птица средње величине, које се карактеришу дугачким крилима, кратким ногама и врло кратким кљуновима. Понекад се називају и козомузи или козодоји, због старог народног веровања да сисају млеко козама, што је и значење латинског назива Caprimulgus. Неке врсте Новог света се називају ноћни јастребови.
Легњеви се могу наћи готово свуда на планети. Најактивнији су у сумрак или свитање, гнезде се најчешће на земљи и хране пре свега ноћним лептирима и другим ноћним летећим инсектима.
Већина има мала стопала која се ретко користе за ходање и дугачка зашиљена крила. Перје им је мекано и обојено камуфлажно па подсећају на кору стабла или опало лишће. Неке врсте, неуобичајено за птице, леже дуж гране, а не попреко. Ово помаже у њиховом прикривању током дана.
Врста лат. Phalaenoptilus nuttallii, јединствена је птица која у неповољним условима може отићи у неку врсту хибернације, када постаје млитава и смањује температуру тела на пар недеља или месеци, мада и друге врсте легњева одлазе у слично стање, али на много краће периоде.[1]
Легњеви полажу једно или два ишарана јаја директно на земљу, не правећи никакво гнездо. Постоје наводи према којима легњеви могу преместити своја јаја или младунце у случају опасности, носећи их у својим устима. Ови наводи се појављују више пута у орнитолошким књигама, а у реалности, посматрања у природи не иду у прилог овој идеји.[2][3]
Систематика
[уреди | уреди извор]Традиционално, легњеви су подељени у три потпородице: -{Caprimulginae} или прави легњеви који броје око 80 врста, Chordeilinae или ноћни јастребови Новог света са 19 врста. Ове групе су сличне у свим аспектима, али прави легњеви имају длачице на месту спајања горње и доње усне, дужи књун и меканије перје. У првим анализама ДНК-ДНК хибридизације, Сиблија и Алквиста су откривене разлике између правих и ушатих легњева, веће него што постоје међу легњевима и ушатим легњевима Новог света. Због тога, ушати легњеви су свртани у посебну породицу: Eurostopodidae, али фамилија још увек није широко прихваћена.
Следећи радови и морфолошки и генетски, пружили су подршку за раздвајање типичних и ушатих легњева, при чему су неки орнитолошки ауторитети прихватили Сибли-Алквистове препоруке и још једну сугестију по којој се целом реду сова (Strigiformes) додаје ред легњева Caprimulgiformes. Таксономија која је широко прихваћена данас изгледа овако: Потпородица Chordeilinae (ноћни јастребови)
- Род Nyctiprogne (2 врсте)
- Род Lurocalis (2 врсте)
- Род Chordeiles (6 врста)
Потпородица Caprimulginae — (прави легњеви)
- Род Nyctipolus – (2 врсте)
- Род Nyctidromus – (2 врсте)
- Род Phalaenoptilus – амерички белогрли легаљ (легањ спавалица)
- Род Siphonorhis – (2 врсте)
- Род Nyctiphrynus – (4 врсте)
- Род Caprimulgus – (42 врсте, укључујући легња)
- Род Setopagis – (4 врсте)
- Род Gactornis – легаљ огрличар
- Род Antrostomus – (12 врста)
- Род Hydropsalis – (4 врсте)
- Род Uropsalis (2 врсте)
- Род Macropsalis – дугорепи легањ
- Род Eleothreptus – (2 врсте)
- Род Systellura – (2 врсте)
Потпородица Eurostopodinae — (ушати легњеви)
- Род Eurostopodus - (7 врста)
- Род Lyncornis - (2 врсте)
Врсте
[уреди | уреди извор]- Antrostomus arizonae Brewster, 1881
- Antrostomus badius Bangs & Peck, 1908
- Antrostomus carolinensis (J. F. Gmelin, 1789)
- Antrostomus cubanensis Lawrence, 1861
- Antrostomus ekmani Lönnberg, 1929
- Antrostomus noctitherus (Wetmore, 1919)
- Antrostomus ridgwayi Nelson, 1897
- Antrostomus rufus (Boddaert, 1783)
- Antrostomus salvini (Hartert, 1892)
- Antrostomus saturatus Salvin, 1870
- Antrostomus sericocaudatus Cassin, 1849
- Antrostomus vociferus (A. Wilson, 1812)
- Caprimulgus aegyptius M. H. K. Lichtenstein, 1823
- Caprimulgus affinis Horsfield, 1821
- Caprimulgus andamanicus Hume, 1873
- Caprimulgus asiaticus Latham, 1790
- Caprimulgus atripennis Jerdon, 1845
- Caprimulgus batesi Sharpe, 1906
- Caprimulgus celebensis Ogilvie-Grant, 1894
- Caprimulgus centralasicus Vaurie, 1960
- Caprimulgus clarus Reichenow, 1892
- Caprimulgus climacurus Vieillot, 1824
- Caprimulgus concretus Bonaparte, 1850
- Caprimulgus donaldsoni Sharpe, 1895
- Caprimulgus europaeus Linnaeus, 1758
- Caprimulgus eximius Temminck, 1826
- Caprimulgus fossii Hartlaub, 1857
- Caprimulgus fraenatus Salvadori, 1884
- Caprimulgus indicus Latham, 1790
- Caprimulgus inornatus Heuglin, 1869
- Caprimulgus jotaka Temminck & Schlegel, 1845
- Caprimulgus longipennis Shaw, 1796
- Caprimulgus macrurus Horsfield, 1821
- Caprimulgus madagascariensis Sganzin, 1840
- Caprimulgus mahrattensis Sykes, 1832
- Caprimulgus manillensis Walden, 1875
- Caprimulgus meesi Sangster & Rozendaal, 2004
- Caprimulgus natalensis A. Smith, 1845
- Caprimulgus nigriscapularis Reichenow, 1893
- Caprimulgus nubicus M. H. K. Lichtenstein, 1823
- Caprimulgus pectoralis Cuvier, 1816
- Caprimulgus phalaena Hartlaub & Finsch, 1872
- Caprimulgus poliocephalus Rüppell, 1840
- Caprimulgus prigoginei Louette, 1990
- Caprimulgus pulchellus Salvadori, 1879
- Caprimulgus ruficollis Temminck, 1820
- Caprimulgus rufigena A. Smith, 1845
- Caprimulgus solala Ash Safford, Telfer Duckworth & Zewdie, 1995
- Caprimulgus stellatus Blundell & Lovat, 1899
- Caprimulgus tristigma Rüppell, 1840
- Caprimulgus vexillarius (Gould, 1838)
- Chordeiles acutipennis (Hermann, 1783)
- Chordeiles gundlachii Lawrence, 1857
- Chordeiles minor (J. R. Forster, 1771)
- Chordeiles nacunda (Vieillot, 1817)
- Chordeiles pusillus Gould, 1861
- Chordeiles rupestris (von Spix, 1825)
- Eleothreptus anomalus (Gould, 1838)
- Eleothreptus candicans (Pelzeln, 1867)
- Eurostopodus archboldi (Mayr & Rand, 1935)
- Eurostopodus argus Hartert, 1892
- Eurostopodus diabolicus Stresemann, 1931
- Eurostopodus exul Mayr, 1941
- Eurostopodus mystacalis (Temminck, 1826)
- Eurostopodus nigripennis E. P. Ramsay, 1882
- Eurostopodus papuensis (Schlegel, 1866)
- Gactornis enarratus (G. R. Gray, 1871)
- Hydropsalis cayennensis (J. F. Gmelin, 1789)
- Hydropsalis climacocerca (Tschudi, 1844)
- Hydropsalis maculicaudus (Lawrence, 1862)
- Hydropsalis torquata (J. F. Gmelin, 1789)
- Lurocalis rufiventris Taczanowski, 1884
- Lurocalis semitorquatus (J. F. Gmelin, 1789)
- Lyncornis macrotis (Vigors, 1831)
- Lyncornis temminckii Gould, 1838
- Macropsalis forcipata (Nitsch, 1840)
- Nyctidromus albicollis (J. F. Gmelin, 1789)
- Nyctidromus anthonyi (Chapman, 1923)
- Nyctiphrynus mcleodii (Brewster, 1888)
- Nyctiphrynus ocellatus (Tschudi, 1844)
- Nyctiphrynus rosenbergi (Hartert, 1895)
- Nyctiphrynus yucatanicus (Hartert, 1892)
- Nyctipolus hirundinaceus (von Spix, 1825)
- Nyctipolus nigrescens (Cabanis, 1849)
- Nyctiprogne leucopyga (von Spix, 1825)
- Nyctiprogne vielliardi (Lencioni-Neto, 1994)
- Phalaenoptilus nuttallii (Audubon, 1844)
- Setopagis heterura Todd, 1915
- Setopagis maculosa (Todd, 1920)
- Setopagis parvula (Gould, 1837)
- Setopagis whitelyi (Salvin, 1885)
- Siphonorhis americana (Linnaeus, 1758)
- Siphonorhis brewsteri (Chapman, 1917)
- Systellura decussata (Tschudi, 1844)
- Systellura longirostris (Bonaparte, 1825)
- Uropsalis lyra (Bonaparte, 1850)
- Uropsalis segmentata (Cassin, 1849)
- Veles binotatus (Bonaparte, 1850)
Подврсте
[уреди | уреди извор]- Antrostomus arizonae arizonae Brewster, 1881
- Antrostomus arizonae chiapensis Nelson, 1900
- Antrostomus arizonae oaxacae Nelson, 1900
- Antrostomus arizonae setosus (Van Rossem, 1934)
- Antrostomus arizonae vermiculatus Dickey & van Rossem, 1928
- Antrostomus cubanensis cubanensis Lawrence, 1861
- Antrostomus cubanensis insulaepinorum (Garrido, 1983)
- Antrostomus ridgwayi ridgwayi Nelson, 1897
- Antrostomus ridgwayi troglodytes (Griscom, 1930)
- Antrostomus rufus minimus (Griscom & Greenway, 1937)
- Antrostomus rufus otiosus Bangs, 1911
- Antrostomus rufus rufus (Boddaert, 1783)
- Antrostomus rufus rutilus Burmeister, 1856
- Antrostomus sericocaudatus mengeli (Dickerman, 1975)
- Antrostomus sericocaudatus sericocaudatus Cassin, 1849
- Caprimulgus aegyptius aegyptius M. H. K. Lichtenstein, 1823
- Caprimulgus aegyptius saharae Erlanger, 1899
- Caprimulgus affinis affinis Horsfield, 1821
- Caprimulgus affinis amoyensis E. C. S. Baker, 1931
- Caprimulgus affinis griseatus Walden, 1875
- Caprimulgus affinis mindanensis Mearns, 1905
- Caprimulgus affinis monticolus Franklin, 1831
- Caprimulgus affinis propinquus Riley, 1918
- Caprimulgus affinis stictomus Swinhoe, 1863
- Caprimulgus affinis timorensis Mayr, 1944
- Caprimulgus asiaticus asiaticus Latham, 1790
- Caprimulgus asiaticus eidos J. L. Peters, 1940
- Caprimulgus atripennis aequabilis Ripley, 1945
- Caprimulgus atripennis atripennis Jerdon, 1845
- Caprimulgus celebensis celebensis Ogilvie-Grant, 1894
- Caprimulgus celebensis jungei Neumann, 1939
- Caprimulgus climacurus climacurus Vieillot, 1824
- Caprimulgus climacurus nigricans (Salvadori, 1868)
- Caprimulgus climacurus sclateri (Bates, 1927)
- Caprimulgus europaeus dementievi Stegmann, 1949
- Caprimulgus europaeus europaeus Linnaeus, 1758
- Caprimulgus europaeus meridionalis Hartert, 1896
- Caprimulgus europaeus plumipes Przewalski, 1876
- Caprimulgus europaeus sarudnyi Hartert, 1912
- Caprimulgus europaeus unwini Hume, 1871
- Caprimulgus eximius eximius Temminck, 1826
- Caprimulgus eximius simplicior Hartert, 1921
- Caprimulgus fossii fossii Hartlaub, 1857
- Caprimulgus fossii griseoplurus Clancey, 1965
- Caprimulgus fossii welwitschii Barboza du Bocage, 1867
- Caprimulgus indicus indicus Latham, 1790
- Caprimulgus indicus kelaarti Blyth, 1851
- Caprimulgus jotaka hazarae Whistler, 1935
- Caprimulgus jotaka jotaka Temminck & Schlegel, 1845
- Caprimulgus macrurus albonotatus Tickell, 1833
- Caprimulgus macrurus bimaculatus Peale, 1849
- Caprimulgus macrurus johnsoni Deignan, 1955
- Caprimulgus macrurus macrurus Horsfield, 1821
- Caprimulgus macrurus salvadorii Sharpe, 1875
- Caprimulgus macrurus schlegelii A. B. Meyer, 1874
- Caprimulgus madagascariensis aldabrensis Ridgway, 1894
- Caprimulgus madagascariensis madagascariensis Sganzin, 1840
- Caprimulgus natalensis accrae Shelley, 1875
- Caprimulgus natalensis natalensis A. Smith, 1845
- Caprimulgus nubicus jonesi Ogilvie-Grant & H. O. Forbes, 1899
- Caprimulgus nubicus nubicus M. H. K. Lichtenstein, 1823
- Caprimulgus nubicus tamaricis Tristram, 1864
- Caprimulgus nubicus torridus Lort Phillips, 1898
- Caprimulgus pectoralis crepusculans Clancey, 1994
- Caprimulgus pectoralis fervidus Sharpe, 1875
- Caprimulgus pectoralis pectoralis Cuvier, 1816
- Caprimulgus pectoralis shelleyi Barboza du Bocage, 1878
- Caprimulgus poliocephalus guttifer Grote, 1921
- Caprimulgus poliocephalus koesteri Neumann, 1931
- Caprimulgus poliocephalus poliocephalus Rüppell, 1840
- Caprimulgus poliocephalus ruwenzorii Ogilvie-Grant, 1909
- Caprimulgus pulchellus bartelsi Finsch, 1902
- Caprimulgus pulchellus pulchellus Salvadori, 1879
- Caprimulgus ruficollis desertorum Erlanger, 1899
- Caprimulgus ruficollis ruficollis Temminck, 1820
- Caprimulgus rufigena damarensis Strickland, 1853
- Caprimulgus rufigena rufigena A. Smith, 1845
- Caprimulgus tristigma granosus Clancey, 1965
- Caprimulgus tristigma lentiginosus A. Smith, 1845
- Caprimulgus tristigma pallidogriseus R. H. Parker & Benson, 1971
- Caprimulgus tristigma sharpei Alexander, 1901
- Caprimulgus tristigma tristigma Rüppell, 1840
- Chordeiles acutipennis acutipennis (Hermann, 1783)
- Chordeiles acutipennis aequatorialis Chapman, 1923
- Chordeiles acutipennis crissalis A. H. Miller, 1959
- Chordeiles acutipennis exilis (R. Lesson, 1839)
- Chordeiles acutipennis littoralis Brodkorb, 1940
- Chordeiles acutipennis micromeris Oberholser, 1914
- Chordeiles acutipennis texensis Lawrence, 1857
- Chordeiles minor aserriensis Cherrie, 1896
- Chordeiles minor chapmani Coues, 1888
- Chordeiles minor henryi Cassin, 1855
- Chordeiles minor hesperis Grinnell, 1905
- Chordeiles minor howelli Oberholser, 1914
- Chordeiles minor minor (J. R. Forster, 1771)
- Chordeiles minor neotropicalis Selander & Alvarez del Toro, 1955
- Chordeiles minor panamensis Eisenmann, 1962
- Chordeiles minor sennetti Coues, 1888
- Chordeiles nacunda coryi Agne & Pacheco, 2011
- Chordeiles nacunda nacunda (Vieillot, 1817)
- Chordeiles pusillus esmeraldae J. T. Zimmer & Phelps, 1947
- Chordeiles pusillus novaesi Dickerman, 1988
- Chordeiles pusillus pusillus Gould, 1861
- Chordeiles pusillus saturatus Pinto & Camargo, 1957
- Chordeiles pusillus septentrionalis (Hellmayr, 1908)
- Chordeiles pusillus xerophilus Dickerman, 1988
- Chordeiles rupestris rupestris (von Spix, 1825)
- Chordeiles rupestris xyostictus Oberholser, 1914
- Hydropsalis cayennensis albicauda (Lawrence, 1875)
- Hydropsalis cayennensis aperta (J. L. Peters, 1940)
- Hydropsalis cayennensis cayennensis (J. F. Gmelin, 1789)
- Hydropsalis cayennensis insularis (Richmond, 1902)
- Hydropsalis cayennensis leopetes (Jardine & Selby, 1830)
- Hydropsalis cayennensis manati (Pinchon, 1963)
- Hydropsalis climacocerca canescens Griscom & Greenway, 1937
- Hydropsalis climacocerca climacocerca (Tschudi, 1844)
- Hydropsalis climacocerca intercedens Todd, 1937
- Hydropsalis climacocerca pallidior Todd, 1937
- Hydropsalis climacocerca schomburgki P. L. Sclater, 1866
- Hydropsalis torquata furcifer (Vieillot, 1817)
- Hydropsalis torquata torquata (J. F. Gmelin, 1789)
- Lurocalis semitorquatus nattererii (Temminck, 1822)
- Lurocalis semitorquatus schaeferi Phelps & Phelps Jr, 1952
- Lurocalis semitorquatus semitorquatus (J. F. Gmelin, 1789)
- Lurocalis semitorquatus stonei Huber, 1923
- Lyncornis macrotis bourdilloni Hume, 1875
- Lyncornis macrotis cerviniceps Gould, 1838
- Lyncornis macrotis jacobsoni Junge, 1936
- Lyncornis macrotis macropterus Bonaparte, 1850
- Lyncornis macrotis macrotis (Vigors, 1831)
- Nyctidromus albicollis albicollis (J. F. Gmelin, 1789)
- Nyctidromus albicollis derbyanus Gould, 1838
- Nyctidromus albicollis gilvus Bangs, 1902
- Nyctidromus albicollis insularis Nelson, 1898
- Nyctidromus albicollis merrilli Sennett, 1888
- Nyctidromus albicollis yucatanensis Nelson, 1901
- Nyctiphrynus mcleodii mcleodii (Brewster, 1888)
- Nyctiphrynus mcleodii rayi (A. H. Miller, 1948)
- Nyctiphrynus ocellatus lautus W. Miller & Griscom, 1925
- Nyctiphrynus ocellatus ocellatus (Tschudi, 1844)
- Nyctipolus hirundinaceus cearae Cory, 1917
- Nyctipolus hirundinaceus hirundinaceus (von Spix, 1825)
- Nyctipolus hirundinaceus vielliardi (Ribon, 1995)
- Nyctiprogne leucopyga exigua Friedmann, 1945
- Nyctiprogne leucopyga latifascia Friedmann, 1945
- Nyctiprogne leucopyga leucopyga (von Spix, 1825)
- Nyctiprogne leucopyga majuscula Pinto & Camargo, 1952
- Nyctiprogne leucopyga pallida Phelps & Phelps Jr, 1952
- Phalaenoptilus nuttallii adustus van Rossem, 1941
- Phalaenoptilus nuttallii californicus Ridgway, 1887
- Phalaenoptilus nuttallii centralis R. T. Moore, 1947
- Phalaenoptilus nuttallii dickeyi Grinnell, 1928
- Phalaenoptilus nuttallii hueyi Dickey, 1928
- Phalaenoptilus nuttallii nuttallii (Audubon, 1844)
- Siphonorhis brewsteri brewsteri (Chapman, 1917)
- Siphonorhis brewsteri gonavensis Garrido, 2003
- Systellura longirostris atripunctata Chapman, 1923
- Systellura longirostris bifasciata (Gould, 1837)
- Systellura longirostris longirostris (Bonaparte, 1825)
- Systellura longirostris mochaensis (Cleere, 2006)
- Systellura longirostris patagonica (Olrog, 1962)
- Systellura longirostris pedrolimai (Grantsau, 2008)
- Systellura longirostris roraimae Chapman, 1929
- Systellura longirostris ruficervix (P. L. Sclater, 1866)
- Uropsalis lyra argentina Olrog, 1975
- Uropsalis lyra lyra (Bonaparte, 1850)
- Uropsalis lyra peruana (von Berlepsch & Stolzmann, 1906)
- Uropsalis segmentata kalinowskii (von Berlepsch & Stolzmann, 1894)
- Uropsalis segmentata segmentata (Cassin, 1849)
Распрострањење и екологија
[уреди | уреди извор].jpg)
Легњеви су космополитског распрострањења и могу се наћи на свим континентима сем на Антарктику. Нема их такође у јако сувим пустињама, као што су Сахара и пустиње централне Азије, али и поларне пустиње севера. Могу се наћи на групама острва као што су Мадагаскар, Сејшели, Нова Каледонија и Карипским острвима.[4] Ноћни јастребови живе само у Новом свету, док су ушати легњеви присутни у Азији и Аустралији, а прави легњеви живе широм целе планете.[4]
Легњеви живе од нивоа мора до 4.200 метара надморске видине, при чему су неке врсте специјалисти за високопланинске услове. Живе на широм спектру станишта, од пустиња до тропских кишних шума, али су најчешћи на отвореним стаништима са слабијом вегетацијом.[4]
Неке врсте су селице, а пошто је екологија целе породица непозната, разлози са сеобу су слабо познати. Врсте које се гнезде на далеком северу, као што је легањ или обичан ноћни јастреб иду на југ са скраћењем дана. Легњеви опремљени геолокаторима из јужне Енглеске су показали да на зимовање одлазе у Демократску Републику Конго.[5] Друге врсте имају доста краће миграторне руте.[4]
Заштита и статус
[уреди | уреди извор]Неке врсте легњева су пред изумирањем. Највећа смртност припадника ове фамилије је од удара аутомобила док леже на путевима.[6]
Процена угрожавајућих фактора на оваквој фамилији тешко детектабилних врста је прави изазов; у неким случајевима, научници немају довољно података о томе да ли је врста уопште ретка или не. Ово нема пуно везе за неулагањем труда или неискуства. Оваква ситуација је заправо само због тога што их је врло тешко локализовати и идентификовати мали број таквих врста међу 10.000 и више постојећих врста на свету у поређењу са бројем људи. Савршен пример је централноазијски легањ из кинеског југозапдног Синкјанга. Виђен је једном 1929. године и притом је држан у руци. Истраживања из 1970-их и 1990-их нису успела да га потврде опет.[7] Врло је могуће да ову врсту могу наћи једино други централноазијски легњеви. Због тога, научници не знају да ли је врста нестала, угрожена или врло локална.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мали ноћни јастреб -
Легањ заставичар -
Паурак -
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lane JE, Brigham RM, Swanson DL (2004). „Daily torpor in free-ranging whip-poor-wills (Caprimulgus vociferus)”. Physiological and Biochemical Zoology. 77 (2): 297—304. PMID 15095249. doi:10.1086/380210.
- ^ Jackson, H.D. (2007). „A review of the evidence for the translocation of eggs and young by nightjars (Caprimulgidae)”. Ostrich: Journal of African Ornithology. 78 (3): 561—572. doi:10.2989/OSTRICH.2007.78.3.2.313.
- ^ Jackson, H.D. (1985). „Commentary and Observations on the Alleged Transportation of Eggs and Young by Caprimulgids” (PDF). Wilson Bulletin. 97 (3): 381—385.
- ^ а б в г Cleere, N. (2017). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A.; de Juana, Eduardo, ур. „Nightjars (Caprimulgidae)”. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. Приступљено 1. 7. 2017. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ Cresswell, Brian; Edwards, Darren (фебруар 2013). „Geolocators reveal wintering areas of European Nightjar (Caprimulgus europaeus)”. Bird Study. 60 (1): 77—86. doi:10.1080/00063657.2012.748714.
- ^ Jackson, H.D.; Slotow, R. (10. 7. 2015). „A review of Afrotropical nightjar mortality, mainly road kills”. Ostrich. 73 (3-4): 147—161. doi:10.1080/00306525.2002.11446745.
- ^ Handbook of the Birds of the World, Volume 5, Birdlife International/Lynx Edicions, 1999
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nightjar videos on the Internet Bird Collection
- Nightjar sounds on xeno-canto.org
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
