Леви центар
Леви центар или умерена левица, у политичкој теорији, је назив за позицију на политичком спектру.
Означава политичке идеје, политичке странке и политичке покрете који по својим темељним програмским одређењима припадају политичкој левици, али у својој практичној платформи имају доста компромисних садржаја што их приближава политичком центру, те их се због тога не може назвати политичком левицом у класичном смислу.
Политичке странке и организације које се сматрају левим центром најчешће настоје пронаћи компромис између социјално-одговорних и прагматичних садржаја у својим програмима. Од њих су најпознатије странке, организације и покрети социјалдемократске оријентације, који се најчешће називају левим центром.
Појам левог центра се често користи и за опис коалиције коју чине странке левице и центра.
Леви центар на политичком спектру представља левицу окренуту политичком прагматизму.[4][5] Прагматична политика левог центра се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије настоји спровести делимичну промену путем активне економске улоге јавног сектора, јавних институција и сервиса који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економије.[6][7][8][9][10][11] Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.[12][13][14][8][15] Леви центар се сматра умереном струјом у савременом левичарском покрету.[16][17][18][19]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Обележја левог центра:[20][11][21]
- остварење, поштовање, заштита и унапређење основних људских права и слобода, без дискриминације по било ком основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика;
- остварење и развијање демократских институција, владавине права и социјалне одговорности;
- развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, друштвених група и слојева;
- развијање права људских бића на рад, достојанствену зараду, одмор, боловање, породиљско одсутство, штрајк, синдикално организовање, здравствену заштиту, образовање и социјалну заштиту;
- одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја;
- афирмација родне равноправности;
- развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за раднице и раднике, угрожене слојеве и целокупно друштво;
- убрзање друштвеног и научно-технолошког напретка;
- афирмација начела и вредности секуларизма и хуманизма;
- унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја;
- заштита културног и природног наслеђа, те животне средине и животиња;
- промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба;
- коришћење демократских и ненасилних парламентарних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања.
Умерена прогресивна, прагматична странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом у умереној интелектуалној и физичкој радничкој класи, могла би бити описана као политичка странка левог центра.[22][23] Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али самосвесније интелектуалне и физичке радничке класе, те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и прогресивним покретима, могла бити описана као странка радикалније, нове левице.[24][25][26][27]
Странке левог центра, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:[28]
- слобода — не само људске слободе, него и слобода од дискриминације, слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног сиромаштва, страха и злоупотребе политичке, економске и друге моћи и положаја;
- једнакост — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама живота, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте;
- солидарност — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности.
.jpg)
Леви центар се противи сваком облику ауторитаризма и једнопартизма.[29][30][31][32][33][34][35][36] Према томе, леви центар се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.[37][38][39][40][41]
Попис странака умерене левице
[уреди | уреди извор]- Лабуристичка странка (Велика Британија)
- Лабуристичка странка (Норвешка)
- Лабуристичка странка (Ирска)
- Аустралијска лабуристичка странка
- Социјалдемократска странка Немачке
- Социјалдемократска странка Аустрије
- Социјалдемократска странка Швајцарске
- Социјалдемократска странка Финске
- Социјалдемократска странка Шведске
- Социјалдемократе (Данска)
- Смер — социјалдемократија (Словачка)
- Чешка социјалдемократска странка
- Социјалдемократски савез Македоније
- Социјалдемократска партија Хрватске
- Социјалдемократе (Словенија)
- Социјалдемократска партија Црне Горе
- Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине
- Социјалистичка странка (Белгија)
- Панхеленски социјалистички покрет (Грчка)
- Шпанска социјалистичка радничка странка
- Социјалистичка странка (Француска)
- Демократска странка (Италија)
- Социјалистичка странка (Португалија)
- Странка европских социјалиста
- Мађарска социјалистичка странка
- Бугарска социјалистичка странка
- Израелска лабуристичка странка
- Мерец (Израел)
- Социјалдемократска странка Литваније
- Радничка странка (Бразил)
- Лабуристичка странка Новог Зеланда
- Нова демократска странка (Канада)
- Социјалдемократски савез (Исланд)
- Социјалдемократска странка (Естонија)
- Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија)
- Савез демократске левице (Пољска)
- Републиканска народна странка (Турска)
- Демократска странка (Србија)
- Социјалдеморатска странка (Србија)
- Савез независних социјалдемократа (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Социјалистичка партија (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Социјалистичка партија Србије (Србија)
Попис умерених левичарки и левичара
[уреди | уреди извор]- Вили Брант[42]
- Улоф Палме[43]
- Нелсон Мандела[44]
- Џасинда Ардерн
- Хелен Кларк
- Клемент Атли
- Франсоа Митеран
- Лионел Жоспен
- Франсоа Оланд
- Харолд Вилсон
- Ед Милибанд
- Џереми Корбин
- Рудолф Шарпинг
- Франк-Валтер Штајнмајер
- Мартин Шулц
- Зигман Габријел
- Андреа Налес
- Елио ди Рупо
- Стефан Левен
- Горан Персон
- Гро Харлем Брунтланд
- Јута Урпилаинен
- Анти Рине
- Мете Фредериксен
- Хеле Торнинг-Шмит
- Фелипе Гонзалес
- Хосе Луис Родригез Запатеро
- Педро Санчез
- Кристијан Керн
- Памела Ренди-Вагнер
- Вернер Фајман
- Алфред Гузенбауер
- Франц Враницки
- Фред Синовац
- Бруно Крајски
- Бруно Питерман
- Марио Суареш
- Антонио Гутерес
- Жозе Сократес
- Антонио Кошта
- Ивица Рачан
- Иво Јосиповић
- Сергеј Станишев
- Индира Ганди
- Федерика Могерини
- Тарја Халонен
- Гунар Мирдал
- Алва Мирдал
- Сандро Пертини
- Сана Марин
- Јоухана Сигурдардоутир
- Хозе Мухика
- Борис Тадић
Види још
[уреди | уреди извор]- Прогресивизам
- Социјализам
- Демократски социјализам
- Прогресивна алијанса
- Социјалистичка интернационала
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.
- ^ "Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.
- ^ "Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.
- ^ Blaazer, David (2002) [1992]. The Popular Front and the Progressive Tradition: Socialists, Liberals, and the Quest for Unity, 1884–1939. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41383-1.
- ^ Understanding Social Democracy (PDF). What's Left of the Left: Liberalism and Social Democracy in a Globalized World. Cambridge, Massachusetts: Minda de Gunzburg Center for European Studies, Harvard University. Приступљено 29. 1. 2016.
- ^ Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63339-0.
- ^ Brandal, Nik; Bratberg, Øivind; Thorsen, Dag Einar (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-01326-2.
- ^ а б Sejersted, Francis (2011). Adams, Madeleine B., ур. The Age of Social Democracy: Norway and Sweden in the Twentieth Century. Превод: Daly, Richard. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14774-1.
- ^ Berman, Sheri (1998). The Social Democratic Moment: Ideas and Politics in the Making of Interwar Europe. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-44261-0.
- ^ Aspalter, Christian (2001). Importance of Social Democratic Movements in Welfare Politics: With Special Reference to Germany, Austria and Sweden. Huntington, New York: Nova Science Publishers. ISBN 978-1-56072-975-4.
- ^ а б Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). „Social Democracy”. International Encyclopedia of Political Science. 8. Sage Publications. ISBN 978-1-4129-5963-6.
- ^ Thorsen, Dag Einar; Brandal, Nik; Bratberg, Øivind (2013). „Utopia Sustained: The Nordic Model of Social Democracy”. London: Fabian Society. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Sachs, Jeffrey D. (2006). „The Social Welfare State, beyond Ideology”. Scientific American. св. 295 бр. 5. New York. стр. 42. ISSN 0036-8733. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Upchurch, Martin; Taylor, Graham; Mathers, Andrew (2009). The Crisis of Social Democratic Trade Unionism in Western Europe: The Search for Alternatives. Contemporary Employment Relations. Farnham, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-7053-7.
- ^ Fitzpatrick, Tony (2003). After the New Social Democracy: Social Welfare for the Twenty-First Century. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6477-7.
- ^ Bardhan, Pranab; Roemer, John E. (1992). „Market Socialism: A Case for Rejuvenation”. Journal of Economic Perspectives. 6 (3): 101—116. ISSN 0895-3309
- ^ Britain, Ian (2005) [1982]. Fabianism and Culture: A Study in British Socialism and the Arts, c. 1884–1918. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02129-6.
- ^ Hinnfors, Jonas (2006). Reinterpreting Social Democracy: A History of Stability in the British Labour Party and Swedish Social Democratic Party. Critical Labour Movement Studies. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7362-5.
- ^ Janowsky, Oscar Isaiah (1959). Foundations of Israel: Emergence of a Welfare State. Princeton, New Jersey: Van Nostrand.
- ^ Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. Cambridge, England: Polity Press. ISBN 978-0-7456-4113-3.
- ^ • Hoefer, Richard (2013). „Social Welfare Policy and Politics”. Colby, Ira C.; Dolmus, Catherine N.; Sowers, Karen M. Connecting Social Welfare Policy to Fields of Practice. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-17700-6.
- ^ Jackson, Ben (2008). „Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 (2nd edition). Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-78676-5.
- ^ Ishay, Michelle R. (2008) [2005]. The History of Human Rights: From Ancient Times to the Globalization Era. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25641-5.
- ^ Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-24876-2.
- ^ Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-96886-1.
- ^ Harrington, Michael (2011) [1989]. Socialism: Past and Future. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-61145-335-5.
- ^ Schweickart, David (2007). „Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications. ISBN 978-1-4129-1812-1.
- ^ Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-42244-4.
- ^ (2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81799-8.
- ^ Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. ISBN 978-1-926836-87-4.
- ^ Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932251-0.
- ^ Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-5079-8.
- ^ Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. Brighton, England: Sussex University Press. ISBN 978-1-84519-055-2.
- ^ Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. ISBN 978-1-906791-46-9.
- ^ Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-185-1.
- ^ Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.
- ^ 'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King
- ^ Binns, Peter (1986). "State Capitalism".
- ^ Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. ISBN 978-0-415-22195-5.
- ^ Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-1085-9.
- ^ Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1133-1.
- ^ Encyclopædia Britannica: Willy Brandt
- ^ Encyclopædia Britannica: Olaf Palme
- ^ „Mandela is 'greatest political hero'”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступљено 09. 05. 2018.
Додатак
[уреди | уреди извор]- Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs.
- Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. 2007. ISBN 978-1412918121. стр. 448.
- Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1 March 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0826451736. стр. 80.
- Curian, George Thomas; Alt, James E.; Chambers, Simone; Garrett, Geoffrey; Levi, Margaret; McClain, Paula D (12 October 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. ISBN 978-1933116440. стр. 401.
- Sargent Tower, Lyman (2009). Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis (14th ed.). Wadsworth Publishing.
- Draper, Hal (1966). "The Two Souls of Socialism". New Politics.
- Hain, Peter (1995). Ayes to the Left. Lawrence and Wishart.
- Bernstein, Eduard (1899). "Evolutionary Socialism". Marxists Internet Archive.
- Bevan, Aneurin (1952). In Place of Fear.
- Tarnoff, Ben (12 July 2017). "How social media saved socialism". The Guardian.
- Batson, Andrew (March 2017). "The State of the State Sector". Gavekal Dragonomics.
- Morley, James W. (1993). Driven by Growth: Political Change in the Asia-Pacific Region.
- Kerr, Roger (9 December 1999). "Optimism for the New Millennium".
- Jackson, Samuel (6 January 2012). "The failure of American political speech". The Economist.
- Zimmerman, Klaus (19 February 2010). "Social Democracy in America?". The Atlantic.
- Lerer, Lisa (16 July 2009). "Where's the outrage over AIG bonuses?". Politico.
- Powell, Michael (6 November 2006). "Exceedingly Social But Doesn't Like Parties". The Washington Post.
- Carlock, Greg; McElwee, Sean (18 September 2018). "Why the Best New Deal Is a Green New Deal". The Nation. ISSN 0027-8378.
- "Resolution: Recognizing the duty of the Federal Government to create a Green New Deal" (PDF). U.S. House of Representatives.
- Rizzo, Salvador (11 February 2019). "Fact Checker: What's actually in the 'Green New Deal' from Democrats?". The Washington Post.
- "An Open Call to All Progressive Forces". Progressive International. 30 November 2018.
- Engels, Friedrich (1885). England in 1845 and in 1885. Cited in Hollander 2011
- Luxemburg, Rosa. Reform or Revolution.
- Engels, Friedrich (2004). Collected Works, Volume 50. New York: International Publishers.
- Springer, Simon; Birch, Kean; MacLeavy, Julie, eds. (2016). The Handbook of Neoliberalism. Routledge. ISBN 978-1138844001.
- "Declaration of principles". Socialist International. 22 June 1989.
- Arora, N.D. (2010). Political Science for Civil Services Main Examination. Tata McGraw-Hill Education.
- Gregory, Paul; Stuart, Robert. Comparing Economic Systems in the Twenty-First. South-Western College Pub. 2003. ISBN 978-0-618-26181-9. стр. 152.
- Tom Angier (8 February 2017). "What French philosophy can tell us about the EU, nationhood, and the decline of social democracy".
- Jörg Michael Dostal (19 December 2016). "The Crisis of German Social Democracy Revisited". The Political Quarterly.
- Espen Goffeng (12 September 2017). "En venstreside på villspor".
- G. R. Searle (2004). A New England?: Peace and War, 1886–1918. ISBN 9780198207146.
- Lewis, Jane; Surender, Rebecca (2004). Welfare State Change: Towards a Third Way?. Oxford University Press.
- Gregoire, Carolyn (10 September 2013). "The Happiest Countries In The World". The Huffington Post.
- Conley, Julia (20 March 2019). "Social Democratic Nations Rank Happiest on Global Index (Again).". Common Dreams.
- Radcliff, Benjamin (25 September 2013). "Western nations with social safety net happier". CNN.
- "Hjalmar Branting: The Nobel Peace Prize 1921".
- "Encyclopædia Britannica: Wilhelm Liebknecht".
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Socialdemocrat.org Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2006)
- Radovi na temu budućnosti kanadske socijaldemokratije
- Socialdemocracia.org (na španskom)
- Canadian Encylopedia: Social democracy Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2011)
- Socijaldemokratija u nedovršenoj globalnoj revoluciji (engleski)
- Kriza Socijaldemokratije od Roze Luksemburg (engleski)
- Novi Plamen - levi list koji iznosi i socijaldemokratske stavove
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
