Књига Варухова је девтероканонска књига Старог завета. Претходи јој Посланица Јеремијина, а заједно са Плачем Јермијиним наставља се на Књигу пророка Јеремије. Православна, римокатоличка и древноисточне цркве сматрају ову књигу саставним делом Светог писма у оквиру ширег канона а протестанти је сврставају у апокрифне књиге.

Књигу чине:

1. увод, за кога се претпоставља да га је написао Варух, Јеремијин ученик, који је дело читао јеврејским заточеницима у Вавилону (6. в.) ;
2. литургијске исповести (1,15-3,8); 3), проповеди (3,9–4,4) и 4) црквених песама (4,5-5,9). Са критичке тачке гледишта, дело изузетно подсећа на радове Данила, па је навело научнике да Књигу Варухову ставе у пост – макавејски период. Њена литургијска намена указује да је написана или прилагођена за прилике жаљења над несрећама народа за време Сабата, пракса која се одржавала од 70. г. по Хр., тј. пада Јерусалима. У сваком случају, доказано је да су први делови књиге написани на хебрејском.

Књигу Варухову и остале девтероканонске књиге су на српски превели митрополит Амфилохије Радовић и епископ Атанасије Јефтић.^[1]

• R.H. Charles, The Apocripha and Pseudepigraphia of the Old Testament, I, 1913, c. 569-595
• R.R. Harwell, The Principal Versions of Baruch, 1915

• Варухова грчка апокалипса
• Варухова сиријска апокалипса
• Стари завет
• Варух

1. ^ „Свето Писмо у издању Светог Архијерејског Синода”.