Кукуловце
Кукуловце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2022. |  238 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 09″ С; 21° 54′ 00″ И / 42.935833° С; 21.9° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 274 m |
.svg)  Кукуловце Кукуловце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Кукуловце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 238 становника.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Славујевце је добило име по птичјем свету, а Кукуловце, изгледа по флори, то јест по пољском цвећу кукулу, које c пролећа прекрије ливаде у атару овог села. Можда је његово име настало од имена неког пастира влашке народности Кукула (који се овде први заселио), које сам мишљење заступао раније.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај
[уреди | уреди извор]Осам километара југозападно од Лесковца, на обалама реке Сушице, заселило се најмање село у Сушици - Кукцловце. Овде је река Сушица још више својим paдoм проширила раван но у селу Дрводељи, па је село засељено на задњој речној тераси и цело је у малој равници Сушице.
Хидрографија
[уреди | уреди извор]Кукуловце је на обали реке Сушице. Поред реке има и један извор испод села. 3а домаће потребе свака кућа има свој бунар. Овде су бунари дубоки од 10 до 18 метара. Северно од села пролази пут који води од Доњег Јајна за Игриште, па се од њега одваја сеоски пут за село Кукуловце - Маринкову махалу.
Земља
[уреди | уреди извор]Атар овог села обухвата простор од 335 хектара, од које површине обрадива земља захвата 208 хектара. Земља носи ове називе: њиве: Росуљке више дpyм, Росуљке испод друм, На дуб, На Дур-Бабе, Влашки прт, Преко влашки прт; ливаде: Јечменке, До тогачевачко. Шуме: Петров забел, Јанков дуб и Под рид.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Кукуловца нема у средњовековним споменицима. Под Турцима имало је два господара: Јумера (Омера) и Дур-Бабу. Чардак Јумеров (Омеров) налазио се у садашњем дворишту Благоја Николића. Пред крај турске власти село је имало седам кућа, од којих је шест чинило господарлук Јумеров, а једна господарлук Дур-Бабе. Кан је забележио село Кукуловце, али није навео број његових кућа, док Милан Ђ. Милићевић каже да је село после ослобођења од Турака имало 12 пореских глава. Кад је село ослобођено од Турака 1877. г., господар села - Јумер - Омер, побегао је у Скопље, па се после рата јавио за накнаду, те је село плаћало аграрни дуг.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Кукуловце живи 240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (41,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,26.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 298 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 3 | ||
| 75—79 | 6 | 8 | ||
| 70—74 | 7 | 13 | ||
| 65—69 | 4 | 12 | ||
| 60—64 | 12 | 8 | ||
| 55—59 | 10 | 6 | ||
| 50—54 | 12 | 11 | ||
| 45—49 | 11 | 7 | ||
| 40—44 | 15 | 7 | ||
| 35—39 | 8 | 9 | ||
| 30—34 | 15 | 10 | ||
| 25—29 | 6 | 12 | ||
| 20—24 | 10 | 7 | ||
| 15—19 | 11 | 5 | ||
| 10—14 | 6 | 8 | ||
| 5—9 | 7 | 15 | ||
| 0—4 | 4 | 10 | ||
| Просек : | 41,4 | 40,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 130 | 25 | 97 | 6 | 2 | 0 |
| Женски | 118 | 4 | 98 | 15 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 248 | 29 | 195 | 21 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 85 | 61 | 0 | 0 | 12 |
| Женски | 42 | 37 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 127 | 98 | 0 | 0 | 13 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 1 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 1 | 0 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 3 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 0 | |
Политика
[уреди | уреди извор]На председничким изборима у априлу 2017, 95.67% гласова је освојио Александар Вучић, са 199 гласова од укупно 208 изашлих бирача.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 38 -39 страна, Лесковац, 1973
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
