Крешимир III
Хрватска око 1000. године, почетак владавине Крешимира и Гојислава
Лични подаци
Пуно име	Крешимир III Трпимировић
Место смрти	Краљевина Хрватска
Породица
Потомство	ћерка непознатог имена
Родитељи	Стјепан Држислав
Династија	Трпимировићи
краљ Хрватске
Период	1000—1030.
Претходник	Светослав Суроња
Наследник	Стјепан I Трпимировић

Крешимир III (лат. Cresimir; умро 1030) је био хрватски краљ из династије Трпимировић. Владао је од 1000. до 1030. године.

Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем Самуилом. Стјепан, њихов отац, је у устанку комитопула стао на страну византијског цара Василија. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи Хрватско-бугарски рат. Самуило заузима читаву Далмацију коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.

Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу патрикија од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између Млетачке републике и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, Отона Орсеола. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза Јована Владислава пред Драчем и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар Јован Скилица. Кедрен такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.

Василије Бугиано, византијски катепан Италије, је 1. септембра 1024. године напао Хрватску са мора. Крешимирова жена је заробљена и одведена као талац, најпре у Бари, а потом у Цариград. То је доказ да су односи између Византије и Хрватске били лоши. Крешимир је престао да плаћа данак Царству након Василијеве смрти. Две године касније је у савезу са угарским краљем Стефаном I против Млетачке републике, у покушају да поврати градове у Далмацији. Нећак Петра Орсеола заробљен је од стране угарског краља. Крешимир је могуће учествовао у рату против светоримског цара Конрада на страни Угарске 1030. године. То је, међутим, потврђено само у једној хроници. Такође, Стефан је једног од својих синова, Емерика, верио за Крешимирову ћерку. Брак није склопљен због Емерикове смрти.

Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је Стјепан I Трпимировић.

• Ferdo Šišić, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. . Zagreb. 1925. ISBN 978-86-401-0080-9. 
• Fine, John V. A. (2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-02560-2. 
• Mladen Švab, Prilog kritici "kronologije" dijela pripisivanog arhiđakonu goričkomu Ivanu Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Historijski zbornik, god. XXXVI pp. 119–160