Земље круне Светог Стефана
| Земље круне Светог Стефана Szent István Koronájának Országai (мађарски) | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1867.—1918. (51 год.) | |||||||||
.svg) Застава
.svg) Грб
| |||||||||
 Аустроугарска 1910. године — Земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај кондоминијума | |||||||||
| Главни град | Будимпешта | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља |  Аустроугарска | ||||||||
| Површина | 325.411 км2 | ||||||||
| Становништво | 20.886.487 (1910) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша административна територија | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | монархија | ||||||||
| Краљ | |||||||||
• | Франц Јозеф | ||||||||
| Историјска ера | нови век, савремено доба | ||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||
• Укинуто | 1918. (51 год.) | ||||||||
| |||||||||
.svg)
Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у историјској вези са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску и Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум[1][2][3].
| Историја Мађарске |
|---|
 |
Назив
[уреди | уреди извор]Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.
Историјска употреба
[уреди | уреди извор]Назив „Земље круне Светог Стефана” се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који су историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.
Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од хабзбуршке Угарске.
Приликом склапања Аустро-угарске нагодбе 1867. године, угарски сабор је успео да добије управу над Ердељом, али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија остале под аустријском управом. Ову поделу нису признале Угарска и Хрватска[3].
После уласка Ердеља у заједницу са Угарском (1848. и 1867. године), назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Угарску са аутономном Хрватском и Славонијом.
Након завршетка Првог светског рата ова политичка заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је нестао из употребе[4][5][6].
Списак земаља
[уреди | уреди извор]- ужа Угарска, укључивала је данашњу Мађарску, као и делове данашње Румуније, Словачке, Украјине, Аустрије, Словеније, Хрватске и Србије (Бачка и Банат).
- Хрватска и Славонија, укључивала је делове данашње Хрватске и Србије (Срем)
- Ријека
- Босна и Херцеговина (кондоминијум)
- Војна граница (до 1882. године)
Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана, била под управом аустријског дела Двојне монархије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Hungary”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- ^ Reinstatement to the Constitution the historical Union between the Kingdom of Hungary and the Kingdom of Croatia; Slavonia, and Dalmatia
- ^ а б
Aldásy, Antal (1913). „Hungary”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
- ^ Budisavljević Srđan, Stvaranje Države SHS, (Creation of the state of SHS), Zagreb, 1958, pp. 132—133.
- ^ Dr. Aleksandar Horvat Povodom njegove pedesetgodišnjice rodjenja, Hrvatsko pravo, Zagreb, 17/1925, no. 5031
- ^ Hrvatska Država, newspaper Public proclamation of the Sabor 29 October 1918. Issued 29 October 1918. no. 299. p.1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Берић, Душан М. (2013). Државно право Краљевине Угарске: Прекиди и континуитет. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
- Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ.
Административна подела Аустроугарске (1867—1918) | |
|---|---|
| Цислајтанија |
|
| Транслајтанија |
|
| Кондоминијум |
|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
