Колаж (фр. coller - лепити^[1]) је сликарска техника која подразумијева љепљење разних материјала на одабрану подлогу. На тој површини фиксирају се веома различити материјали. Обично је то папир, али се користе и тканине, жица, дрвца, лишће, новински папир, кесе, разни пластични дјелићи итд итд). Колаж је почео да се користи у кубизму^[2][3][4] почетком 20. вијека; Од тада су га користили представници различитих уметничких струјања и даље га развили (дадаизам, надреализам, футуризам, поп арт).^[5] Ширењем колажа настали су између осталог combine painting и асамблаж.^[6] Делимично елиминисање односно измене монтираних елемената доводи до деколажа.^[7]

Порекло ове технике може се пронаћи у прошлости, стотинама година удаљеној од 20. века, међутим њен повратак у 20. век уноси новину у дотадашњи свет уметности. Колаж техника је први пут употребљена у периоду открића папира у Кини, око 200 година пре нове ере. Примена ове технике није била нарочито заступљена  све до 10. века у ком се у оквиру калиграфије у Јапану почиње користити лепљен папир на чијој су површини писане поеме. Када је у питању Европа ова техника се појављује око 13. века. Примена златних листића којима су се облагале подлоге ради постизања ефекта позлаћеног, присутна је у готским катедралама у 15. и 16. веку. Драго камење и племенити метали су се почели примењивати у изради религиозних слика, икона и грбова. У 18. веку декупаж се може пронаћи у радовима Мари Делани, док је у 19. веку употреба ове технике у вези са израдом сувенира или пак књига (нпр. Ханс Кристијан Андерсен, Карл Шпицвег).^[8] Ова техника је такође примењивана у раним 1860. годинама у оквиру Викторијиних фотоколажа. Најпрепознатљивији облик техника добија од 1912. године у радовима Жоржа Брака и Пабла Пикаса, који осмишљавају термин колаж и чине ову технику препознатљивим обележјем модерне уметности.^[9]

Колаж као техника појављује се у правцима као што су: кубизам, дадаизам, надреализам, апстрактни експресионизам, поп арт и савремена уметност. ^[5]

У оквиру кубизма настаје сам назив колаж који су осмислили творци и најзначајнији представници овог правца, већ споменути  шпански сликар Пабло Пикасо и француски сликар Жорж Брак.^[5] Сарадња између Пикаса и Брака почиње од 1907. када је Брак посетио Пикасов атеље и видео његово дело „Госпођице из Авињона“^[10]

Од 1909. године до 1914. године Пикасо и Брак заједно решавају проблеме све сложенијег уметничког изражавања кубизма. Достигнувши, ломљењем облика, границу апстракције од 1912. године Пикасо и Брак се окрећу реалности, не у непосредном приказивању стварности већ коришћењем одређених елемената као што су новинска хартија, комади тапета, дрвета, текстила и канапа.^[11] Експериментишући са обојеним и одштампаним комадима папира настају Пикасово дело „Мртва природа на плетеној столици“ и Браково дело под називом „Fruit Dish, and Glass“ које је пример технике папир коле (papier colle) која подразумева употребу само папира, док се колаж односи и на употребу других материјала.^[10]

Колаж техника у оквиру дадаизма почиње се користити од 1920. године. Карактеристично обележје колаж технике у овом покрету је употреба материјала који раније нису имали толики значај, као што су  улазнице, исечци из часописа, омоти слаткиша, па чак и тродимензионалне ситнице.^[5]

Надралисти колаж технику прилагођавају сопственим темама, ослањајући се на подсвест производе јединствену скупину од фотографија, илустрација, обојеног папира и боје. Примена колажа у дочаравању тема карактеристичних дадаизму изражена је у радовима Јозефа Корнела и Андреа Бретона.^[5]

Декупаж је врста колажа која подразумева коришћење слике ради декорације неког предмета. Може укључивати додавање више копија исте слике, исечене или у слојевима нанете на одређену подлогу. Међу уметницима 20. века који су стварали употребом декупаж технике су Пабло Пикасо и Анри Матис.^[12]

Фотомонтажа обухвата израду композитне фотографије исецањем и спајањем више других фотографија. Основа композитне слике је понекад фотографисана тако да подразумева додавање елемената других фотографија и финалном верзијом постиже се слично што и коришћењем софтвера за уређивање слика.^[13]

Колаж, најчешће поиман као визуелна уметност, нарочито примењиван у сликартву свој израз је пронашао и у архитектури, музици, илустацији, филму или пак дизајну. Присутан је и у дигиталном облику.^[14]

Колаж на Викимедијиној остави.

• Collageart.org, an extensive website devoted to the art of collage
• Clement Greenberg on collage Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2019)
• Exhibition of traditional and digital collage by many artists - curated by Jonathan Talbot in 2001
• Cecil Touchon's International Museum of Collage, Assemblage and Construction
• Kolaj magazine, a print magazine about contemporary collage.
• Artist Deborah Harris "The Process of Collage"
• "5 Polish Collage Artists that Knew How to Put the Pieces Together"