Клокотич
Клокотич Clocotici | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Караш-Северин |
| Општина | Лупак |
| Становништво | |
| — (2021) | 769 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 41″ С; 21° 50′ 04″ И / 45.244722° С; 21.834444° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 249 m |
  Клокотич Клокотич на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 327256 |
| Позивни број | 0255 |
| Регистарска ознака | CS |
Клокотич (рум. Clocotici) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији.[1][2] Име је место добило по истоименом потоку који протиче кроз његову средину и ван села северно прави мали водопад. Према попису из 2021. године у насељу је било 769 становника. Налази се на надморској висини од 249 м.
Историја
[уреди | уреди извор]Клокотич се први пут помиње у средњовековним документима 1690. и 1700. године као Klokotics, затим 1723. и 1725. године као Glododis, 1785. године као Klokodia, 1828. године као Klokodits, 1851. године као Klokodics, 1913. године као Krassocsorgoa данас је званични румунски назив Clocotici.[3]
По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године Клокотич је место у Крашовском округу, са становништвом које је претежно српско.[4]
Своју католичку жупу основали су ту 1789. године. Црквене матице се воде ту и у свим карашевским селима од 1786. године. Римокатоличку цркву су подигли 1846. године.
Број становника Клокотича је 1783. године износио 1.500 душа, а 1993. године ту је 240 кућа.
Месна основна школа се помиње 1784. године. У Клокотићу је између два светска рата радила Југословенска мањинска основна школа. До 31. августа 1940. године у њој је радио по уговору учитељ из Краљевине Југославије Грго Ћорић.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. године у месту Клокотич је живело 1.036 становника,[6] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.
| Етнички састав према попису из 2002. године[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати (Карашевци) | 998 | 96,3% | ||
| Румуни | 25 | 2,4% | ||
| остали | 13 | 1,2% | ||
На попису становништва из 1992. године већина Карашевака се изјаснила као Хрвати.
| Етнички састав према попису из 1992. године[7] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати (Карашевци) | 827 | 81,6% | ||
| Карашевци | 111 | 10,9% | ||
| Румуни | 3 | 0,3% | ||
| Срби | 1 | 0,1% | ||
| остали | 71 | 7% | ||
Кретање броја становника
[уреди | уреди извор]| Година[8][9] | 1831 | 1851 | 1865 | 1880 | 1896 | 1927 | 1930 | 1941 | 1956 | 1977 | 1992 | 2002 | 2011 | 2021 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.329 | 1.320 | 1.200 | 1.134 | 1.161 | 1.200 | 1.073 | 1.058 | 1.022 | 1.096 | 1.013 | 1.036 | 873 | 769 |
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Тодор Бирта, српски трговац
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Радан 2017, стр. 305.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1940.
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ Радан 2015, стр. 41.
- ^ Радан 2015, стр. 21.
- ^ Радан 2015, стр. 22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радан, Михај Н. (2015). Фонетика и фонологија карашевских говора данас: прилог проучавању српских говора у Румунији. Нови Сад.
- Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Comuna Lupac Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2017) (језик: румунски)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
