Качаник
| Качаник | |
|---|---|
 Качаник | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Качаник |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.393 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 671 m |
.svg)  Качаник Качаник на карти Србије | |
| Регистарска ознака | UR |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 10.393 становника.[б]
Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.
Историја
[уреди | уреди извор]
Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”.[1]
Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.
Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године сви Срби су напустили Качаник.
| Етнички састав према попису из 1961.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 2.743 | 93,8% | ||
| Срби | 114 | 3,9% | ||
| Југословени | 18 | 0,6% | ||
| Укупно: 2.923 | ||||
| Етнички састав према попису из 1981.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 6.450 | 97,3% | ||
| Роми | 113 | 1,7% | ||
| Срби | 25 | 0,4% | ||
| Укупно: 6.629 | ||||
| Етнички састав према попису из 2011.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 10.369 | 99,8% | ||
| Бошњаци | 10 | 0,1% | ||
| Укупно: 10.393 | ||||
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]- Општина Качаник
- Качанички Град
- Качаничка клисура
- Црква Светог пророка Илије у Качанику
- Синан-пашина џамија у Качанику
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 3. мај 1937
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
