Карл Густав Јунг
| Карл Густав Јунг | |
|---|---|
 Карл Јунг око 1935. године. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Карл Густав Јунг |
| Датум рођења | 26. јул 1875. |
| Место рођења | Кесвил, Кантон Тургау, Швајцарска |
| Датум смрти | 6. јун 1961. (85 год.) |
| Место смрти | Киснахт, Цирих, Швајцарска |
| Држављанство | швајцарско |
| Религија | Хришћанство |
| Образовање |
|
| Породица | |
| Супружник | Ема Раушенбах (в. 1903 — с. 1955) |
| Научни рад | |
| Поље | |
| Институција |
|
| Ментори | Паул Ојген Блојлер |
| Познат по |
|
| Потпис |  |
Карл Густав Јунг (нем. Carl Gustav Jung; [1][2] Кесвил, 26. јул 1875 — Киснахт, 6. јун 1961) био је швајцарски психијатар и психоаналитичар који је основао аналитичку психологију. Био је плодан аутор, илустратор и дописник, и комплексан и контроверзан лик, можда најпознатији по његовој "аутобиографији" Сећања, снови, размишљања.[3]
Јунгов рад је био утицајан у областима психијатрије, антропологије, археологије, књижевности, филозофије, психологије[4] и религијских студија. Радио је као истраживач у психијатријској болници Бургхолзли, у Цириху, код Ојгена Блојлера. Јунг се успоставио као утицајан ум, развијајући пријатељство са Сигмундом Фројдом, оснивачем психоанализе, водећи дугу преписку која је била кључна за њихову заједничку визију људске психологије. Јунг се сматра једним од најутицајнијих психолога у историји.[5][6]
Фројд је млађег Јунга видео не само као наследника којег је тражио да унапреди своју „нову науку“ психоанализе, већ и као средство за легитимисање сопственог рада: Фројд и други савремени психоаналитичари били су Јевреји који се суочавају са растућим антисемитизмом у Европи, а Јунг је био хришћанин.[7] Фројд је обезбедио Јунгово именовање за председника Фројдовог новооснованог Међународног психоаналитичког удружења. Јунгово истраживање и лична визија, међутим, отежали су праћење доктрине његовог старијег колеге и они су се разишли. Ова подела је за Јунга била болна и резултирала је успостављањем Јунгове аналитичке психологије, као свеобухватног система одвојеног од психоанализе.
Међу централним концептима аналитичке психологије је индивидуација — доживотни психолошки процес диференцијације сопства из свесних и несвесних елемената сваког појединца. Јунг је то сматрао главним задатком људског развоја. Створио је неке од најпознатијих психолошких концепата, укључујући синхроницитет, архетипске феномене, колективно несвесно, психолошки комплекс и екстраверзију и интроверзију. Јунг је такође био уметник, занатлија, градитељ и плодан писац. Многа од његових дела су објављена тек након његове смрти, а нека остају необјављена.[8]
Биографија
[уреди | уреди извор]Карл Густав Јунг је рођен 1875. године у Кесвилу, у Швајцарској, као син протестантског свештеника. У току гимназијског школовања прво је желео да студира археологију, а затим филологију, да би се на крају определио за медицину. Након завршених студија медицине у Базелу, определио се за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент светски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести Бургхелцли у Цириху. У 27. години је докторирао, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету. Године 1903. оженио се Емом Раушенбах са којом је имао петоро деце и која му је била сарадница до краја живота.
Година 1906. представља прекретницу у Јунговом животу. Те године је упознао Зигмунда Фројда у Бечу. Том приликом су разговарали пуних 13 сати. Дивљење је било обострано. Јунг је говорио да је Фројд први значајан човек којег је срео. Међутим, 1913. долази до разилажења услед сукоба на теоријском и личном плану. Након тога Јунг оснива сопствену, аналитичку или комплексну психологију, како би указао на разлику у односу на психоанализу. На теоријском плану, Јунг је критиковао Фројдово пренаглашавање сексуалности у животу човека.
Карл Густав Јунг, један од најоригиналнијих мислилаца 20. века, умро је 1961. године у швајцарском месту Киснахту.
Јунгова психологија
[уреди | уреди извор]
Колективно несвесно
[уреди | уреди извор]Јунг је развио појам колективно несвесно, као један од утицаја на настанак и развој личности. Под тим је подразумевао опште предиспозиције које су карактеристичне за све људе или одређене групе људи. У почетку је сматрао да је колективно несвесно карактеристично за сваку пре свега породицу, затим народ, али је у својим каснијим радовима одбацио то национално тумачење колективно несвесног. Током својих истраживања и путовања широм света, Јунг је утврдио постојање одређених симбола у свим културама и они по њему представљају колективно несвесно целокупног човечанства, затим препознаје и уводи концепт сенке, колективног потенцијално наследног негативног те разорног набоја у самој сржи човекове аниме, психе. Препознаје потенцијал за лечење осветљавањем и разумевањем оваквих унутрашњих негативних стремљења у сврси добробити целокупног човечанства, почевши од индивидуалног лечења ка колективном. Оно се не односи на либидо у овом случају, који се некада препознаје парадоксално као Танатос.
Као што сва људска бића имају две руке са пет прстију у физичком смислу, тако сва људска бића имају неку заједничку тежњу и у душевном смислу, односно колективно несвесно које сачињава више архетипова.
Комплекс моћи
[уреди | уреди извор]Јунг овим изразом означава свеукупност „оних представа и тежњи које имају тенденцију да Ја ставе изнад других утицаја и да ове подреде Ја“. Ови утицаји могу бити спољашњи (различите ситуације и индивидуе), али и унутрашњи (властити нагони, субјективне представе, мисли и осећања). Комплекс моћи, без обзира ο којим утицајима је реч, ствара у особи утисак да је Ја-комплекс њима надмоћан господар.
Комплексна психологија
[уреди | уреди извор]То је психолошки правац који је Карл Густав Јунг засновао 1914. године, када се одвојио од Зигмунд Фројда и психоанализе. Према Јунгу, човек је комплексно биће: сексуално и религијско, нагонско и духовно, несвесно и свесно, ирационално и рационално. Личност је одређена прошлим збивањима, као и планирањем будућности. Несвесно, за Јунга, није само депонија рђавих нагона, него је и извор мудрости. Поред личног несвесног, у чији састав улазе многи комплекси, у душевном животу посебно важну улогу има наслеђено и надлично, колективно несвесно.
Његови елементи су архетипови (нпр. рођења, Бога, Велике мајке итд.), који су невидљиви корени нашег целокупног искуства и понашања. Либидо није само сексуална, већ је целокупна психичка, па и животна енергија. Ако је либидо усмерен на спољашњу стварност, то је став екстраверзије, а ако је окренут на унутрашњу, онда је то интроверзија (ово је теоријска основа Јунгове типологије личности, види доле).
Личност се, по Јунгу, развија током целог живота, али је он посебну пажњу посветио процесу духовног развоја у другој половини живота, када се тежиште личности помера са Ја на Сопство. Овај пут спонтаног саморазвоја и самоупотпуњавања, на којем се личност сусреће са својом Персоном, Сенком, Анимом/Анимусом и Мана—личношћу, Јунг је назвао индивидуализацијом. Личност је саморегулативни систем који се развија помоћу механизма компензације, којим непрестано стреми све потпунијој равнотежи.
За потпуно објашњење загонетног понашања људи неопходни су не само каузално и телеолошко објашњење, већ и акаузални принцип синхроније.
Јунгова типологија личности
[уреди | уреди извор]Веома је значајно учење Јунга ο типовима личности и његова класификација људи: према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Када се узме психичка функција као критеријум поделе, људи се могу поделити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума поделе (према функцији и према типу оријентације), добија се типологија која има осам типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осећајни итд.) Јунг је приметио да интровертни тип личности тежи трансформацији ка екстроверцији у другој половини живота, док за екстроверте важи супротно.
Динамика личности
[уреди | уреди извор]Животна енергија настаје из метаболичких процеса у организму. Постоји физичка и душевна енергија (либидо), а њихов однос је реципрочан. Енергија не може да нестане, јер она стално кружи између система унутар личности, мења облик, повећава или смањује; не може се измерити ни дефинисати јер је она хипотетички конструкт. Расподела животне енергије се одвија по законима термодинамике. По првом закону, закону еквивалентности, душевна енергија у једном систему опада, док у неком другом систему расте. На пример, ако се из неког разлога енергија повуче из Ја система, појавиће се у неком комплексу што ће јачати његово деловање над целим системом. Према другом закону термодинамике, ентропија, подситема тежи да уједначи ниво енергије. Ентропија је основни начин да енергија тече, јер је ток усмерен од система који има високу енергију ка систему коме енергија фали. Енергија унутар личности се размењује тако што се:
- Осујећује или супроставља: основа динамике личности јер подстиче неравнотежу.
- Уједначује (трансцеденталност): тежи да се уравнотежи, да буде једнак у свим подсистемима;постиже се јаство.
Личност је полуотворен систем, и зато постоји размена енергије са спољном средином. Из ње се узима храна што је основ метаболичких процеса. Душевна енергија која се добија улазе у неки спољни објект. Што је неки објект или циљ значајнији уложиће се већа количина душевне енергије, и то се назива душевном вредношћу.[9]
Механизми одбране
[уреди | уреди извор]У Јунговој теорији, механизми одбране се представљају кроз динамички процес симболизације, односно напредовање и назадовање енергије. У процесу напредовања енергије из архетипова иде у лично несвесно и пуни његове садржаје, затим их шаље у Ја, односно у свесни део личности, а у зависности доминантности функција и ставова Ја располаже том енергијом, улази у спољне објекте и креће се напред. Уколико на том путу дође до неке препреке, Ја не може рационално да се избори са датом ситуацијом и ради одбране враћа енергију уназад, и овај процес се назива назадовање. Помоћу назадовања садржаји се потискују у лично несвесно, а енергија се задржава у неком подсистему, што може да доведе до нарушавања равнотеже и адаптибилност. Ако се енергија предуго задржи у неком подсистему, несвесни део личности преузима превласт над Ја, и таква особа се понаша неприлагођено. Јунг такође сматра да није свако назадовање негативно. У несвесном делу се налазе лична и архетипска искуства, па може да се деси да човек из тешке ситуације изађе богатији за још један успешан начин превазилажења кризе. Померање енергије унапред значи и померање енергије са нижих и примитивнијих садржаја, на више и боље деференциране, и овај процес се назива сублимација.[9]
Књиге
[уреди | уреди извор]Неке од књига које је написао Карл Густав Јунг:
- Сећања, снови, размишљања
- Симболи преображаја
- Архетипови и развој личности
- Цивилизација на преласку
- О развоју личности
- Лавиринт у човеку
- Алхемијске студије
- Аион
- Психологија и алхемија
- Човек и његови симболи
- Седам проповеди мртвима
- Психолошки типови
- Аналитичка психологија
- Архетипови и колективно несвесно
- Летећи тањири
- Преписка између Фројда и Јунга
Књиге о Јунгу и његовом раду:
- Мари Стајн, Јунгова мапа душе
- Ајра Прогоф, Јунг, синхроницитет и људска судбина
- Џејмс Хол, Тумачење снова по Јунгу
- Меги Хајд и Мајкл Макгинис, Јунг за почетнике
- Јоланда Јакоби, Психологија Карла Густава Јунга
- Мајкл Палмер, Фројд и Јунг о религији
- Сели Николс, Јунг и тарот
- Володимир Валтер Одајник, Јунг и политика
- Ендру Семјуелс, Јунг и његови следбеници
- Роберт Смит, Рањени Јунг
- Радмила Моачанин, Јунгова психологија и тибетански будизам
- Аниела Јафе, Из живота и дела К. Г. Јунга
- Меги Хајд, Јунг и астрологија
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Јунгу се често приписује изрека:
Призван или не призван, Бог је увек ту.
- лат. Vocatus atque non vocatus, Deus aderit.
Ова реченица је била исписана над улазом у Јунгову кућу и касније уклесана на његовом гробу, али је у питању латински превод спартанске изреке коју је он пронашао у списима Еразма Ротердамског.
Занимљиво је и то да је Јунг дао психолошко објашњење феномена „летећих тањира“, које ову појаву везује за стања људске душе, искључујући могућност посете ванземаљаца.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6.
- ^ Kingsley, Peter (2018). Catafalque. London: Catafalque Press. стр. 78—79. ISBN 9781999638412.
- ^ Darowski, Emily; Darowski, Joseph (1. 6. 2016). „Carl Jung's Historic Place in Psychology and Continuing Influence in Narrative Studies and American Popular Culture”. Swiss American Historical Society Review. 52 (2). ISSN 0883-4814.
- ^ „Carl Jung - One of the Most Influential Psychiatrists of All Time”. 26. 7. 2022.
- ^ Corbett, Sara (2009-09-16). „The Holy Grail of the Unconscious”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-07-05.
- ^ Yosef Hayim Yerushalmi (1991). Freud's Moses. Yale University Press. стр. 42. ISBN 0-300-05756-3. Freud wrote, "[I]t was only by his appearance on the scene that psycho-analysis escaped the danger of becoming a Jewish national affair."
- ^ „The Life of Carl Gustav Jung (1875–1961)”, Carl Gustav Jung, London: SAGE Publications Ltd, стр. 1—38, 2001, ISBN 978-0-7619-6238-0, doi:10.4135/9781446218921.n1
- ^ а б Гојковић, В.(2010). Психологија личности - избор теорија, Прометеј, Нови Сад
Литература
[уреди | уреди извор]- Hoerni, Ulrich; Fischer, Thomas; Kaufmann, Bettina, ур. (2019). The Art of C.G. Jung. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-25487-7.
- Modern Man in Search of a Soul, a book of psychological essays by Jung collected in 1933
- Jung, Carl Gustav; Marie-Luise von Franz (1964). Man and His Symbols. Doubleday. ISBN 978-84-493-0161-2.
- Carl Gustav Jung, Analytical Psychology: Its Theory and Practice (The Tavistock Lectures) (Ark Paperbacks), (1990) ISBN 0-7448-0056-0
- Anthony Stevens, Jung. A Very Short Introduction, Oxford University Press, Oxford, (1994) ISBN 0-19-285458-5
- Anthony Stevens, On Jung, Princeton University Press, 1990 (1999)
- The Basic Writings of C. G. Jung, edited by V. S. de Laszlo (The Modern Library, 1959)
- The Portable Jung, edited by Joseph Campbell (Viking Portable), ISBN 0-14-015070-6
- Edward F Edinger, Ego and Archetype, (Shambhala Publications), ISBN 0-87773-576-X
- Robert Hopcke, A Guided Tour of the Collected Works of C. G. Jung, ISBN 1-57062-405-4
- Edward C. Whitmont, The Symbolic Quest: Basic Concepts of Analytical Psychology, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 1969, (1979) ISBN 0-691-02454-5
- O'Connor, Peter A. (1985). Understanding Jung, understanding yourself. New York, NY: Paulist Press. ISBN 978-0-8091-2799-3.
- The Cambridge Companion to Jung, second edition, eds Polly Young-Eisendrath and Terence Dawson, published in 2008 by Cambridge University Press
- Robert Aziz, C. G. Jung's Psychology of Religion and Synchronicity (1990), currently in its 10th printing, is a refereed publication of State University of New York Press. ISBN 0-7914-0166-9
- Robert Aziz, Synchronicity and the Transformation of the Ethical in Jungian Psychology in Carl B. Becker, ed., Asian and Jungian Views of Ethics. Westport, CT: Greenwood, (1999) ISBN 0-313-30452-1
- Robert Aziz, (2007). The Syndetic Paradigm: The Untrodden Path Beyond Freud and Jung. ISBN 978-0-7914-6982-8., a refereed publication of The State University of New York Press.
- Robert Aziz, Foreword in Lance Storm, ed., Synchronicity: Multiple Perspectives on Meaningful Coincidence. Pari, Italy: Pari Publishing, (2008) ISBN 978-88-95604-02-2
- Wallace Clift, Jung and Christianity: The Challenge of Reconciliation. New York: The Crossroad Publishing Company, (1982) ISBN 0-8245-0409-7
- Edward F. Edinger, The Mystery of The Coniunctio, ISBN 0-919123-67-8
- Wolfgang Giegerich, The Soul's Logical Life, ISBN 3-631-38225-1
- James A Hall M.D., Jungian Dream Interpretation, ISBN 0-919123-12-0
- James Hillman, "Healing Fiction", ISBN 0-88214-363-8
- Montiel, Luis, "El rizoma oculto de la psicología profunda. Gustav Meyrink y Carl Gustav Jung", Frenia, (2012) ISBN 978-84-695-3540-0
- Catherine M Nutting, Concrete Insight: Art, the Unconscious, and Transformative Spontaneity, UVic Thesis 2007 214
- Andrew Samuels, Critical Dictionary of Jungian Analysis, ISBN 0-415-05910-0
- June Singer, Boundaries of the Soul, ISBN 0-385-47529-2. On psychotherapy
- Marion Woodman, The Pregnant Virgin: A Process of Psychological Transformation, ISBN 0-919123-20-1
- Simosko, Vladimir. Jung, Music, and Music Therapy: Prepared for the Occasion of the C.G. "Jung and the Humanities" Colloquium, 1987. Winnipeg, Man., The Author, 1987
- Andrew Samuels, The Political Psyche (Routledge), ISBN 0-415-08102-5
- Lucy Huskinson, Nietzsche and Jung: The Whole Self in the Union of Opposites (Routledge), ISBN 1-58391-833-7
- Davydov, Andrey. From Carl Gustav Jung's Archetypes of the Collective Unconscious to Individual Archetypal Pattern. HPA Press, (2014) ISBN 9781311820082
- Remo, F. Roth: Return of the World Soul, Wolfgang Pauli, C.G. Jung and the Challenge of Psychophysical Reality [unus mundus], Part 1: The Battle of the Giants. Pari Publishing, (2011) ISBN 978-88-95604-12-1
- Remo, F. Roth: Return of the World Soul, Wolfgang Pauli, C.G. Jung and the Challenge of Psychophysical Reality [unus mundus], Part 2: A Psychophysical Theory. Pari Publishing, (2012) ISBN 978-88-95604-16-9
- Kerr, John. A Most Dangerous Method: The Story of Jung, Freud, and Sabina Spielrein. Knopf, (1993) ISBN 0-679-40412-0.
- van der Post, Laurens, Jung and the Story of Our Time, New York : Pantheon Books, (1975) ISBN 0-394-49207-2
- Hannah, Barbara, Jung, his life and work; a biographical memoir, New York: G. P. Putnam's Sons, 1976. ISBN 399-50383-8 неважећи ISBN
- David Bailey's biography of his Great Aunt, Ruth Bailey, 'The English Woman and C.G.Jung' drawing extensively on her diaries and correspondence, explores the deep and long-lasting friendship between Ruth, Jung, and Jung's wife and family.
- Dohe, Carrie B. Jung's Wandering Archetype: Race and Religion in Analytical Psychology. London: Routledge, (2016) ISBN 978-1138888401
- Grossman, Stanley (1979). „C.G. Jung and National Socialism”. Jung in Contexts: A Reader. ISBN 9780415205580.
- Hanegraaff, Wouter J. (1996). „New Age Religion and Western Culture: Esotericism in the Mirror of Secular Thought”. Leiden/New York/Koln: E.J. Brill.
- Wulff, David M. (1991). „Psychology of Religion: Classic and Contemporary Views”. New York: John Wiley & Sons.
- Paul Bishop, (2014). Carl Jung (Critical Lives). Reaktion Books.
- Noll, Richard (1994). The Jung Cult: Origins of a Charismatic Movement (1st изд.). Princeton University Press. стр. 336.
- Richard Noll, (1997). The Aryan Christ: The Secret Life of Carl Jung. Random House.
- Anthony Stevens, On Jung (second edition)
- Sonu Shamdasani, Cult Fictions, ISBN 0-415-18614-5
- Sonu Shamdasani, Jung and the Making of Modern Psychology: The Dream of a Science, ISBN 0-521-53909-9
- Sonu Shamdasani, Jung Stripped Bare, ISBN 1-85575-317-0
- Bair, Deirdre. Jung: A Biography. Boston: Little, Brown and Co, 2003
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јунгова типологија: соционика
- Карл Густав Јунг на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Карл Густав Јунг на сајту LibriVox (језик: енглески)
- C.G. Jung Institute, Zurich
- Museum House of C.G. Jung Küsnacht, Zurich (Switzerland)
- Carl Jung Resources
- The Jung Page
- Philemon Foundation
- Carl Jung: Foreword to the I Ching Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2006)
- The Association Method Full text article from 1916. Originally Published in the Collected Papers on Analytical Psychology.
- The Seven Sermons to the Dead, 1916 Carl Gustav Jung
- The Theory of Psychoanalysis Full text article from 1915. Originally published in The Journal of Nervous and Mental Disease
- Jung's 'Essay on Wotan'
- Bollingen Foundation Collection From the Rare Book and Special Collections Division, Library of Congress
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
