Камендол
Камендол | |
|---|---|
 Камендол, центар | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Гроцка |
| Становништво | |
| — 2011. |  964 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 25″ С; 20° 45′ 01″ И / 44.607° С; 20.750333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Камендол Камендол на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Камендол је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 964 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Камендол је старије насеље. По предању село је добило прве становнике крајем 17. века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоји сватови, на месту где је кућа Милојка Петронијевића, па како се нису једни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибије камен, и како је камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).
Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причају да је њихов поедак Видосав дошао из Васојевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андријевићи (Рашићи) су потомци неког Симе који је старином из Корита, одакле је дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима је са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима је дошао у манастир Рајиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине Вишњице крај Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учествали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустријских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењају презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.
По арачким списковима Камендо је имао 1818. године и 1822. г. 12 кућа Године 1846. село је имало 29 кућа а по попису из 1921. године у селу су биле 162 куће са 1166 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Камендол живи 862 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 307 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.050 | 98,40% | ||
| Македонци | 2 | 0,18% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 13 | 1,21% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 12 | 12 | ||
| 75—79 | 27 | 37 | ||
| 70—74 | 46 | 40 | ||
| 65—69 | 34 | 40 | ||
| 60—64 | 26 | 38 | ||
| 55—59 | 25 | 24 | ||
| 50—54 | 32 | 29 | ||
| 45—49 | 44 | 42 | ||
| 40—44 | 48 | 37 | ||
| 35—39 | 21 | 38 | ||
| 30—34 | 25 | 25 | ||
| 25—29 | 32 | 23 | ||
| 20—24 | 34 | 40 | ||
| 15—19 | 35 | 39 | ||
| 10—14 | 29 | 32 | ||
| 5—9 | 25 | 22 | ||
| 0—4 | 29 | 23 | ||
| Просек : | 42,0 | 43,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 441 | 102 | 286 | 35 | 18 | 0 |
| Женски | 466 | 74 | 292 | 92 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 907 | 176 | 578 | 127 | 26 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 256 | 172 | 0 | 0 | 20 |
| Женски | 179 | 128 | 0 | 1 | 10 |
| УКУПНО | 435 | 300 | 0 | 1 | 30 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 8 | 9 | 0 | 23 |
| Женски | 1 | 1 | 11 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 9 | 20 | 0 | 23 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 6 | 7 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 5 | 20 |
| УКУПНО | 0 | 8 | 7 | 7 | 23 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице. „Летописа“ општине села Камендола, Бр.302.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
