Источни свијет, или једноставно Исток или, ређе Оријент (од oriens, латинске ријечи за „исток”), термин је који има широко значење и односи се на разне културне или друштвене структуре и филозофске системе, у зависности од контекста, најчешће укључује бар дио Азије или географски земље и културе источно од Европе, нарочито у историјском (предмодерном) смислу и у савременом добу у контексту оријентализма.^[1]

Термин обично не говоре становници самог региона на који се он односи, с обзиром да је Источни свијет разноврстан, сложен и динамичан регион, тежак за генерализацију, и иако земље и региони са тог простора имају много тога заједничког, историјски оне се никада нису дефинисале колективног против другог ентитета.^[2]

Термин је првобитно дословно имао географско значење, а односио се на источно дио Старог свијета, упоређујући културе и цивилизације Азије са онима у Европи (Окцидент или Западни свијет). Традиционално, термин укључује средњу, сјеверну и источну Азију (Далеки исток), Велики Средњи исток, југоисточну Азију и јужну Азију (Индијски потконтинент).

Концептуално, граница између Источног и Западног свијета није географска, него је културна, због чега се Аустралија обично сврстава у Западни свијет, док се исламске земље и велики дио бившег Совјетског Савеза (заједно са Русијом), без обзира на локацију, сврставају у Источни свијет.^[3] Осим Азије и неких дијелова Африке, Европа је успјешно апсорбовала скоро сва друштва Океаније и Америка у Западни свијет,^[4][5] док се Турска, Филипини, Израел и Јапан, који се географска налазе у Источном свијету, сматрају барем дјелимично вестернизованим због културног утицаја Европе.^[6][7][8][9]

• Западни свијет