Иранска криза 1946.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
| Иранска криза1946. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Хладног рата | |||||||||
_Azerbaijan.png) Карта совјетске марионетске државе Махабад на северу Ирана | |||||||||
| |||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Гази Мухамед Мустафа Барзани Ахмед Барзани  Џафар Пишевари Ахмед Кордари Салахудин Казимов | |||||||||
| Јачина | |||||||||
| Непознато |
• 12.750 курдских пашмерга, • хиљаде азерских сепаратиста • совјетски инструктори и официри | ||||||||
Иранска криза 1946. је настала услед одбијања Совјета да предају иранске територије које је током Другог светског рата окупирала Црвена армија. Савезници су сумњали да би шах Ирана, Реза Шах Пахлави, могао да се сврста на страну сила Осовине, па су након нацистичке инвазије на СССР 1941, Уједињено Краљевство и Совјетски Савез окупирали Иран како би спречили да се ово евентуално догоди. Шах је збачен са власти и послат у егзил на Маурицијус, а његов син, Мухамед Реза Пахлави је постао нови краљ. Током остатка рата, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе су користиле територију Ирана као важну линију преко које су дотурали помоћу Совјетском Савезу за борбу против Нацистичке Немачке.
Планирано је да се окупација Ирана оконча након предаје Немачке. Међутим, када се рат завршио 1945, совјетски вођа, Јосиф Стаљин је одбио да повуче своје снаге са иранске територије. Штавише, покушао је да распарча Иран и успостави две социјалистичке републике ан овој територији, Азербејџанску Народну Републику под вођством саједа Џафара Пишеварија и курдску Републику Махабад под вођством председника Казија Мухамеда.
Услед снажног притиска САД, Совјетски Савез је био принуђен да повуче Црвену армију из Ирана. Иранска војска је поново заузела Махабад и Персијски Азербејџан. Вође Азербејџанске Народне Републике су пребегле у Азербејџанску ССР, а вођама курдске републике је суђено, и обешени су 1947.
Иранска криза представља једну од првих епизода Хладног рата.
Литература
[уреди | уреди извор]- Fontaine, André (2004). La guerre froide 1917-1991. Editions de la Martinière. ISBN 978-2-84675-139-1.
- George Lenczowski, "The Communist Movement in Iran", Middle East Journal, no. 1 (January 1947) pp. 29–45
- Archie Roosevelt, Jr., "The Kurdish Republic of Mahabad", Middle East Journal, no. 1 (July 1947), pp. 247–69
- William Linn Westermann: "Kurdish Independence and Russian Expansion", Foreign Affairs, Vol. 24, 1945-1946. pp. 675–686
| 1940-е |
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1950-е |
| ||||||
| 1960-е |
| ||||||
| 1970-е |
| ||||||
| 1980-е |
| ||||||
| 1990-е |
| ||||||
| Замрзнути сукоби |
| ||||||
| Спољна политика |
| ||||||
| Идеологије |
| ||||||
| Организације |
| ||||||
| Пропаганда |
| ||||||
| Трке | |||||||
| Види још |
| ||||||
| |||||||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
