Императив (од лат. impero — „наредити”) или заповедни начин је глаголски начин којим се изражавају заповести и жеље да се обаве одређене радње; њиме се може исказивати молба, савет или наредба. Императив има само 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине. Међутим, за 3. лице једнине и множине употребљава се конструкција која се састоји од речце нека и 3. лица једнине односно множине презента глагола који се мења.

Императив у српском језику гради се тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице множине презента) додају двојаки наставци:

• -и, -ј (за 2. лице једнине)
• -имо, -јмо (за 1. лице множине)
• -ите, -јте (за 2. лице множине)

  Примери:

Наставци -и, -имо, -ите:

• видети (виде → вид)
  • 2. лице једнине: види
  • 1. лице множине: видимо
  • 2. лице множине: видите

Описне конструкције за 3. лице:

• за 3. лице једнине: нека види
• за 3. лице множине: нека виде

Наставци -ј, -јмо, -јте:

• певати (певају → пева)
  • 2. лице једнине: певај
  • 1. лице множине: певајмо
  • 2. лице множине: певајте

Описне конструкције за 3. лице:

• за 3. лице једнине: нека пева
• за 3. лице множине: нека певају