Игњатије Богоносац
| Игњатије Богоносац | |
|---|---|
.jpg) Игњатије Богоносац на икони | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. век |
| Место рођења | Сирија, |
| Датум смрти | 20. децембар 106 |
| Место смрти | Рим, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Древноисточне цркве, Источне католичке цркве, Православна црква, Римокатоличка црква, Англиканска заједница, Лутеранизам |
| Главно светилиште | Црква Светог Климента у Риму |
| Празник | 17. октобар (Западно хришћанство), 20. децембар по јулијанском, односно 2. јануара по грегоријанском(Источно хришћанство), 29. јануар (пренос моштију, Православље) |
Игњатије Богоносац, познат још и као Игњатије Антиохијски, је хришћански светитељ.[1] Био је трећи по реду патријарх Антиохијске цркве. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете.
Игњатије Богоносац је био ученик Светог Јована Богослова, заједно са Поликарпом, епископом смирнским.
Одлуком светих апостола је постављен за епископа у Антиохији. Док је био епископ улагао је много труда и напора у проповедању побожности. Први је увео антифонски начин појања у цркви (појање за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње). Према хришћанској традицији такав начин појања се открио Светом Игњатију међу анђелима на небесима.
Када је цар Трајан пролазио кроз Антиохију на походу против Персијанаца, дознао је за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог Игњатије је окован и послат у Рим, да буде бачен пред звери.[2] После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије је стигао у Рим, где је бачен пред лавове.[3] Лавови су га растргли и појели, оставивши само неколико већих костију и срце. Пред звери је бачен 106. године. Према хришћанској традицији верује се да се Игњатије Богоносац јављао више пута из раја и чинио чуда помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.
Свештеномученик Игњатије се слави 29. јануара и 20. децембра (по црквеном календару). У децембру се празнује пренос његових моштију из Рима у Антиохију. Међутим када су Персијанци заузели Антиохију у 6. веку његове мошти су поново враћене из Антиохије у Рим.
Српска православна црква слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а 2. јануара и 11. фебруара по грегоријанском календару.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Свети Игњатије Богоносац”. СПЦ. Архивирано из оригинала 01. 01. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БОГОНОСАЦ”. Црква Уб. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Свети Игњатије Богоносац”. Епархија. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Свети Игњатије Богоносац”. Опанак. Приступљено 4. 2. 2020.
Предстојатељи Антиохијске патријаршије | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Епископи Антиохије (45—70) | |||||||||
| Архиепископи антиохијски (70—451) |
| ||||||||
| Мелетијанска схизма (361—415) |
| ||||||||
| Архиепископи антиохијски (418—451) | |||||||||
| Патријарси антиохијски (451—518) |
| ||||||||
| Мелкитски патријарси антиохијски (518—1724) |
| ||||||||
| Патријарси антиохијски (од 1724) |
| ||||||||
| |||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]Николај Велимировић. Охридски пролог.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Житија светих“, 20. децембар, Јустин Поповић (језик: српски)
- „Охридски пролог“, 20. децембар, Николај Велимировић
- „Житија светих“, 29. јануар, Јустин Поповић
- Превод посланица Игњатија Богоносца: https://www.promisao.com/ignjatije-antiohijski-bogonosac/(језик: српски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
