Игла за кравату је модни додатак који се користи да би се сачувао облик кравате и да кравата не би сметала при свакодневним активностима. Уједно се спречава њихање кравате што резултује озбиљнијим изгледом носиоца кравате^[1].

Према правилима облачења, као и остали додаци за кравату носи се у висини између трећег и четвртог дугмета кошуље бројано од крагне.^[2]

Често су дио свечаних униформи војних и полицијских официра^[3].

Прве игле за кравату је носила енглеска господа да би учврстила превоје на својим краватама и осигурала да кравате стоје на свом мјесту^[4]. Нешто већу популарност је стекла почетком 19. вијека. Кравате су тада прављене од свиле, сатена, чипке, укрућених финих тканина, батиста и муслина па су и игле прављене од вриједних и скупих материјала. Кориштени су бисери и драго камење који су додавани злату и другим племенитим металима, а свака игла је прављена намјенски за власника.

До 1860. и чланови више средње класе у Енглеској су почели да носе кравате које су изгубиле на квалитету па је то исто важило и за игле.

Око 1870. игле за кравате су почеле да се масовно производе у Америци и често су биле у облику животињских глава, потковица, ножа и виљушке, укрштених кости, инсеката, цвијетова и других природних и симболичких облика.

Око 1890. и жене су све чешће носиле кравате, најчешће као дио спортске опреме, па су почеле да користе и игле за своје нове модне детаље. У том периоду, кравате и игле за кравате су се прошириле и у остатку Европе па је и српски краљ Милан Обреновић носио иглу за кравату чији је саставни дио био метак који му је био намењен приликом Илкиног атентата.^[5]

Почетком 20. вијека на мјесто игле за кравату су дошле зихернадла и шнала за кравату, али се игле за кравату и данас користе.

Игла за кравату на Викимедијиној остави.