Злетово
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Пробиштип |
| Становништво | |
| — 2002. | 2.477 |
| — густина | 238,2/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 59′ 19″ С; 22° 14′ 10″ И / 41.9886° С; 22.2361° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 480 m |
| Површина | 10,4 km2 |
  Злетово Злетово на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2212 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | PS |
Злетово (мкд. Злетово) је насеље у Северној Македонији, у источном делу државе. Злетово је у саставу општине Пробиштип.
Злетово је познато као рударски градић, где се руда вади још од времена антике. У граду има доста примера сачуване балканске архитектуре.
Близу Злетова се налази Манастир Лесново, задужбина деспота Оливера и изванредан пример српске средњовековне архитектуре на тлу данашње Македоније.
Географија
[уреди | уреди извор]Злетово је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег града, Пробиштипа, насеље је удаљено 10 km источно.
Насеље Злетово се налази у историјској области Злетово, на јужним падинама Осоговских планина. Надморска висина насеља је приближно 470 метара. Само насеље је смештено у уској долини Злетовске реке, па је насеље издужено дуж долине.
Злетово је рударско насеље у склопу Кратовско-злетовског басена (олово, цинк, сребро, бакар, уран).[1] У средњем веку је било познато рударско и трговачко насеље где су радили Саси, које је под Турцима изгубило значај. Пред Други светски рат оживео је рударство у околини Злетова. Експлоатацију су покренули 1937. године Енглези; рударска фирма "Злетово Мајнс Лимитед" (основана 1929) у Добреву и Пробиштипу.[2] Изградили су Енглези за потребе рудника жичану жељезницу и добар пу за транспорт руде камионима. Постојао је проблем код рудника сребра и олова у месту Добреву, јер је ту "царовала" болест маларија. Градић је 1937. године посетио енглески лекар Сер Малком Ватсон, у намери да помогне искорењивању те болести.[3]
Ту су се вековима правили воденичарски каменови и продавали широм Балкана.
Месна клима је умерено континентална. Земљиште у злетовској околини је више црвенкасто, и ту успевају дуван и мак.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Злетово се јавља као насеље у 11. веку. Прешло је из руку Византије под власт српску у пролеће 1282. године заузимањем од стране српског краља Милутина[5]. Ту су били српски рудокопи у којима су радили рудари Саси. За време српског цара Душана постало је 1347. године седиште Злетовске епископије.[6] Било је под влашћу српских великаша Дејановића. По старој српској повељи коју су без мајке издали браћа Драгаш и Константин, 1379. године, види се шта су све подарили руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Они су придодали нова добра, поред оних ранијих од цара Душана и цара Уроша. Српски властелини браћа Дејановићи су тада завештали између осталих поседа и Злетово, са тамошњим храмовима Св. Димитрија и Св. Николе, и свим црквеним људима уз њих.[7]
У међуратном периоду постојала је Злетовско-струмичка епископија, са епископом.
У Злетову је деценијама био парох, мештанин прота Ђорђе Поповић (1876—1939).[8] Потицао је из старе угледне злетовске српске свештеничке породице и истакао се као велики српски национални радник. Завршио је Призренску Српску православну богословију и учитељску школу и 11 године био учитељ. Рукоположен је за свештеника 1910. године и постао злетовски парох.
Злетово је у турско време припадало Кратовској кази.
У месту је између 1868-1874. године (или 1871-1877)[9] радила српска народна школа.[10] Касније 1888. године ради ту и бугарска основна школа.[11] Школу српску је 1898/1899. године похађало 13 ђака, а учитељ је имао завршену београдску Учитељску школу. Прослављена је ту 1900. године школска слава Св. Сава. Домаћин славе био је мештанин Трајче Цветковић, а службу вршио поп Атанас Гуцевић. Учитељ К. Маниташевић је изговорио светосавску беседу.
За време Другог балканског рата јуна 1913. године водиле су се огорчене борбе између Срба и Бугара око Злетова.[12]
Када је јуна 1926. године након провале облака набујала Злетовска река потопила место, настрадао је и дом знаменитог мештанина, четничког војводе Мине Станковића.[13] Место је добило 1927. године пошту, телеграф и телефон за јавну употребу.[14] Регистрована је октобра 1930. године "Злетовачка земљорадничко-кредитна задруга".[15]
Становништво
[уреди | уреди извор]Злетово је према последњем попису из 2002. године имало 2.477 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).
Већинска вероисповест месног становништва је православље.
Збирка слика
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Злетово са околних брда -
Улаз у Злетово -
Градска Црква Пресвете Богородице -
Злетовска река
.JPG)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Нова енцилопедија у боји", Вук Караџић, Београд 1977.
- ^ "Време", Београд 27. март 1937.
- ^ "Време", Београд 1937.
- ^ "Београдске новине", Београд 1917.
- ^ Београдске општинске новине", Београд 1897.
- ^ "Нова енциклопедија", наведено дело
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1902.
- ^ "Правда", Београ 29. јул 1939.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1888.
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.
- ^ "Време", Београд 3. јул 1926.
- ^ "Време", Београд 14. август 1927.
- ^ "Време", Београд 26. октобар 1930.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
