Земство (рус. множина земства)^[1] је била институција локалне управе основана током велике еманципацијске реформе 1861. коју је у царској Русији успоставио руски цар Александар II. Николај Миљутин је разрадио идеју земства, а први земски закони ступили су на снагу 1864. године. После Октобарске револуције бољшевици су угасили систем земства и заменили га вишестепеним системом радничких и сељачких савета („совјети“).

Систем изборних органа локалне самоуправе у Руском царству представљали су на најнижем нивоу мир и волост и настављен је на нивоу 34 губерније (губерније) старе Русије, у изборном округу и покрајинске скупштине (земство). Циљ реформе земства био је стварање локалних органа самоуправе на изборној основи, који би имали довољна овлашћења и независност за решавање локалних економских проблема.^[2]

Александар ИИ је основао ова тела, по једно за сваки округ и друго за сваку покрајину или владу, 1864. године. Они су се састојали од представничког већа (земскоие собрание) и извршног одбора (земскаиа управа) које је предложио први. Одбор се састојао од пет класа чланова:

• велики земљопоседници [племићи који поседују 590 acres (2,4 km²) и више]
• делегати малих земљопоседника, укључујући и свештенство у својству земљопоседника
• делегати имућнијих варошана
• делегати мање имућних градских слојева
• делегати сељака, које бирају волости^[3]

Племићи су добили већу тежину у гласању за земство, о чему сведочи податак да су 74% чланова земства били племићи, иако су племићи чинили незнатну мањину становништва.^[4] И поред тога, земство је дозволило већем становништву да се изјасни о томе како ће мали део њихових заједница функционисати.

Године 1865. отворена су земства у деветнаест покрајина, а између 1866. и 1876. основано је још шеснаест.^[2] Дванаест покрајина није имало земства, три балтичке провинције и девет западних влада које је од Пољске анектирала Катарина Велика.^[5] Основани 1875. после много консултација са козачким званичницима, Земства области Дон Хост су пропала и укинута након шест година рада.^[2]

И поред свих ових ограничења, током 50 година постојања земства, успели су да реше многе проблеме општег образовања, јавне здравствене службе, изградње и одржавања путева и спонзорисања локалног економског развоја. Земства је за помоћ својој делатности ангажовала стручне стручњаке из реда интелигенције, који су постали познати као „трећи елемент“.^[4]

Расходи Земства су порасли са 89,1 милиона рубаља у 1900. години на 290,5 милиона рубаља у 1913. години. Од ове последње суме, 90,1 милион рубаља потрошено је на образовање, 71,4 милиона на медицинску помоћ, 22,2 милиона на унапређење пољопривреде и 8 милиона на ветеринарске мере. Главни извори прихода земства били су стопе на земљу, шуме, сеоске станове, фабрике, руднике и друге некретнине.^[6]

У филателији се користи израз земска марка да означи руске поштанске марке локалног издања из овог периода.

Сверуски земски савез основан је у августу 1914. да обезбеди заједнички глас за све земство. Била је то либерална организација која је после 1915. деловала у спрези са Заједницом градова.^[7]

• Darrow, David W. "The Politics of Numbers: Zemstvo Land Assessment and the Conceptualization of Russia's Rural Economy." The Russian Review 59.1 (2000): 52-75.
• Emmons, Terence, and Wayne S. Vucinich, eds. The Zemstvo in Russia: An Experiment in Local Self-Government (Cambridge University Press, 1982) essays by scholars.
• Fallows, Thomas S. "The Russian Fronde and the Zemstvo Movement: Economic Agitation and Gentry Politics in the Mid-1890s." The Russian Review 44.2 (1985): 119-138. online
• Porter, Thomas, and William Gleason. "The 'Zemstvo' and Public Initiative in Late Imperial Russia." Russian History 21.4 (1994): 419-437. online
• Porter, Thomas Earl. The Zemstvo and the emergence of civil society in late imperial Russia 1864-1917 (Edwin Mellen Press, 1991).