Звонимир Вукић
| Звонимир Вукић | |||
|---|---|---|---|
.png) Вукић као играч ФК ПАОК, 2013. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 19. јул 1979. | ||
| Место рођења | Зрењанин, СФРЈ | ||
| Висина | 1,82 m | ||
| Позиција | офанзивни везни | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1996—1998 1998—2000 2000—2003 2003—2008 2005—2006 2006 2008—2010 2011—2013 2013—2014 2014—2015 |
Пролетер Зрењанин Атлетико Мадрид Б Партизан Шахтјор Доњецк → Портсмут → Партизан Москва Партизан ПАОК Верија |
36 40 86 73 9 2 27 34 35 3 |
(3) (4) (44) (12) (1) (0) (5) (16) (12) (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 1998—1999 2003—2006 |
СР Југославија до 21 Србија и Црна Гора |
2 26 |
(0) (6) |
|
* Датум актуелизовања: 11. мај 2013. ** Датум актуелизовања: 29. август 2014. | |||
Звонимир Вукић (рођен 19. јула 1979. године у Зрењанину, СФР Југославија) је бивши српски фудбалер и репрезентативац.
Каријера
[уреди | уреди извор]Вукић је каријеру почео у Пролетеру из Зрењанина, где је прошао све млађе категорије и дебитовао за први тим са свега 17 година током сезоне 1996/97. Постао је првотимац и добрим партијама привукао пажњу многих домаћих и страних клубова. Године 1998. потписује за Атлетико Мадрид. Две сезоне је играо у Б тиму, који се такмичио у другој лиги, али никада није добио шансу у првом тиму.
У априлу 2000. се враћа у Србију и потписује за Партизан.[1] У дресу црно-белих доживео је праву афирмацију. Играо је три и по сезоне, постигавши 44 гола у првенству. Био је најбољи стрелац националног првенства у сезони 2002/03. са 22 постигнута гола.[2]
У лето 2003. потписује петогодишњи уговор са украјинским Шахтјором.[3] У својој првој сезони у клубу, постигао је 13 голова и био најбољи стрелац свог тима у свим такмичењима. У наредној сезони дебитовао је у Лиги шампиона.
У августу 2005. био је позајмљен премијерлигашу Портсмуту. Свој једини гол у дресу Портсмута постигао је 29. октобра 2005. против Сандерленда.[4] Након одласка тренера Алана Перена и повратка Харија Реднапа, добијао је све мању минутажу и напустио клуб. У јануару 2006. се вратио у Партизан као позајмљен играч до краја сезоне 2005/06.[5] Нажалост, на пријатељској утакмици против Урала сломио је ногу[6] и након дуге паузе успео је да одигра само два меча у шампионату.
Након што му је истекао уговор са Шахтјором, у лето 2008. потписао је са екипом Москве. У украјинском клубу су тврдили да Вукић има још годину дана уговор са њима и тражили су обештећење од милион евра, али је ФИФА ипак одлучила да може да пређе као слободан играч.[7] На свом дебију 2. новембра 2008. против екипе Терека, постигао је гол. Након што је клуб банкротирао 2010. године, Вукић је постао слободан играч.
Трећи повратак у Партизан
[уреди | уреди извор]У јануару 2011, након што је неколико месеци тренирао са Партизаном, Вукић се по трећи пут вратио међу црно-беле потписавши једногодишњи уговор.[8] Узео је број 80, и био је званично представљен на конференцији за новинаре са Принцом Тејгом.[9] Играо је променљиво током другог дела сезоне 2010/11, због паузе од годину дана без фудбала.
Пред почетак сезоне 2011/12. Вукић је узео свој стари број 10.[10] Отворио је сезону голом против Шкендије, у квалификацијама за Лигу шампиона. Ипак током августа је био у лошој форми, након чега је испао из стартне поставе. Вукић се вратио у стартну поставу крајем септембра, и постигао гол у купу против Новог Пазара.[11] Дана 15. октобра 2011, у својој првој лигашкој утакмици после шест кола, постигао је два гола за победу од 2-0 над Спартаком из Суботице.[12] У наредних месец дана, постигао је још пет голова, три у лиги и два у купу. Дана 26. новембра 2011, Вукић је постигао уводни гол на Маракани, у победи од 2-0 против вечитог ривала, што је навело опет навијаче да га заволе.[13] У последња два кола јесењег дела шампионата постигао је још два гола и тако завршио сјајне партије током јесени 2011.
У јануару 2012. продужио је уговор са Партизаном на још једну годину.[14] На крају сезоне освојио је још једну титулу са црно-белима. Постигао је укупно 13 голова у Суперлиги Србије, и био други стрелац лиге иза Дарка Спалевића.
Током припрема 2012. ушао је у сукоб са тренером Вермезовићем, након чега није играо већ је самостално тренирао.[15] Након истека уговора са Партизаном, у јануару 2013. потписао је за солунски ПАОК.[16] Након играња за ПАОК играо је још у Грчкој за Верију.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Вукић је одиграо 26 утакмица за репрезентацију СЦГ у периоду између 2003 и 2006. Свој деби имао је 12. фебруара 2003. на утакмици са Азербејџаном. Касније те године, 11. октобра 2003, постигао је свој први гол у националном дресу, против Велса на стадиону Миленијум у Кардифу.[17]
Играо је сјајно током квалификација за Светско првенство 2006, постигавши 4 гола. Иако је био у процесу опоравка од повреде ипак је путовао на Светско првенство, где је ушао са клупе на једном мечу.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]| # | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 11. октобар 2003. | Кардиф, Велс |  Велс |
1-0 | 3-2 | Квалификације за Европско првенство 2004. |
| 2. | 16. новембар 2003. | Плоцк, Пољска |  Пољска |
2-3 | 3-4 | Пријатељска |
| 3. | 4. септембар 2004. | Серавале, Сан Марино |  Сан Марино |
1-0 | 3-0 | Квалификације за Светско првенство 2006. |
| 4. | 13. октобар 2004. | Београд, Србија | Сан Марино |
5-0 | 5-0 | Квалификације за Светско првенство 2006. |
| 5. | 17. новембар 2004. | Брисел, Белгија |  Белгија |
1-0 | 2-0 | Квалификације за Светско првенство 2006. |
| 6. | 8. октобар 2005. | Вилњус, Литванија |  Литванија |
2-0 | 2-0 | Квалификације за Светско првенство 2006. |
Трофеји
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство СР Југославије (2) : 2001/02, 2002/03.
- Суперлига Србије (2) : 2010/11, 2011/12.
- Куп СР Југославије (1) : 2000/01.
- Куп Србије (1) : 2010/11.
Шахтјор
[уреди | уреди извор]- Првенство Украјине (2): 2004/05, 2007/08.
- Куп Украјине (2): 2003/04, 2007/08.
- Суперкуп Украјине (1): 2005.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Martinović i Nedović od leta u Partizanu?”. glas-javnosti.rs. 27. 4. 2000. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 4. 12. 2011.
- ^ „Zvonimir Vukić: 'Rano je za priču o odlasku!'”. b92.net. 26. 5. 2003. Приступљено 2. 8. 2012.
- ^ „Shakhtar shell out for Vukic”. uefa.com. 6. 6. 2003. Приступљено 26. 3. 2012.
- ^ „Sunderland 1-4 Portsmouth”. bbc.co.uk. 29. 10. 2005. Приступљено 1. 9. 2009.
- ^ „Vukić konačno potpisao za Partizan”. mondo.rs. 30. 1. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.
- ^ „Vukić teže povređen!”. novosti.rs. 5. 2. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.
- ^ „Вукичу разрешили выступать за «Москву»” (на језику: руски). sport.mail.ru. 16. 10. 2008. Приступљено 26. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ „B92: Vukić ponovo u Partizanu”. b92.net. 31. 1. 2011. Приступљено 31. 1. 2011.
- ^ „Tagoe i Vukić za jači Partizan!”. mondo.rs. 31. 1. 2011. Приступљено 8. 1. 2012.
- ^ „Vukić uzeo Moreirinu "desetku"”. smedia.rs. 18. 6. 2011. Приступљено 2. 8. 2012.[мртва веза]
- ^ „KUP: Partizan rutinski kroz Novi Pazar”. mondo.rs. 21. 9. 2011. Приступљено 12. 12. 2011.
- ^ „Dva gola Vukića za trijumf Partizana”. novosti.rs. 15. 10. 2011. Приступљено 4. 12. 2011.
- ^ „Ocene - Osporavani izrasli u junake...”. sportske.net. 26. 11. 2011. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2011.
- ^ „Vukić ostaje u Partizanu”. b92.net. 24. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.
- ^ „Sukob između Vermezovića i Vukića?”. b92.net. 10. 8. 2012. Приступљено 12. 5. 2013.
- ^ „Ο Zvonimir Vukić στον ΠΑΟΚ” (на језику: Greek). paokfc.gr. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала 31. 01. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2013.
- ^ „Serbia complete Wales double”. bbc.co.uk. 11. 10. 2003. Приступљено 8. 1. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Звонимир Вукић на сајту reprezentacija.rs
- Звонимир Вукић на сајту partizanopedia.rs
|
ФК Партизан — Првак и освајач купа Србије 2010/11. | |
|---|---|
|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
