Захеј (хеб. Закхеј значи „чист“^[1]) је био хришћански апостол, поменут у Јеванђељу по Луки (19. глава). Захеј је био шеф службеника који су радили за Рим, публикана (познати као цариници), и стога омражен од сопственог народа.

Захеј је био цариник и пошто је убирао порез од Јевреја, а за потребе Римског царства, сматран је грешником и није био омиљен. Ипак, желео је да види Исуса када је овај пристигао у Јерихон, али пошто је био малог раста није могао да га види кроз светину. Зато се досетио да се попне на дрво египатске смокве, али му је Христос пришао и замолио га да сиђе, јер је намеравао да посети његов дом. Ово је навукло још већу мржњу према Захеју, али и према Христу.^[2] Према предању, Исус је посетио Зехејев дом и донео му спасење, а Захеј се покајао. Због тога је постао следбеник апостола Петра, који га је поставио за епископа у палестинској Кесарији, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао.^[3]

Према сајту српске православне цркве, сам чин пењања на дрво говори много о Захеју. Наиме, чиновник на високом положају није презао од тога да буде понижен и изложи се руглу околине. То се тумачи као искрена жеља да види учитеља вере и као богобојажљивост. Због тога га је Исус и наградио посетом његовој кући, због чега је окупљени народ протестовао. Међутим, Захеј се искрено покајао о чему сведочи и понуда Христу да половину свог имања поклони сиромашнима. Зато га је Исус назвао сином Аврамовим. Према тумачењу, поука ове приче је да је Захеја спасило покајање, као и исповест и промена живота, који је сада био посвећен вери.^[1]

Српска православна црква слави га 20. априла по јулијанском, а 3. маја по грегоријанском календару. Пред почетак ускршњег поста постоје и четири припремне седмице. Прва од њих је Захејева.^[4]

• Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Захеј на Викимедијиној остави.

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Аргентина Каталонија Немачка Израел Сједињене Државе Чешка Аустралија
Људи	Deutsche Biographie
Остале	IdRef