Жировница
Поглед на Жировницу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	669
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 01″ С; 21° 01′ 29″ И / 44.116833° С; 21.024666° И / 44.116833; 21.024666
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	211 m
Жировница Жировница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34229
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 669 становника (према попису из 2011. било је 742 становника).^[1]

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.^[2] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.^[3]

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.^[4] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.^[5]

После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.^[4]

Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.^[6] Спомен-црква је изграђена 1939.^[7]

Пољопривреда Жировнице као и целе баточинске општине има веома значајну улогу у њеној свеукупној привреди.Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[8] Година Становника 1948. 1.216 1953. 1.216 1961. 1.188 1971. 1.055 1981. 1.078 1991. 974 923 2002. 830 908 2011. 742 2022. 669

Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.^[11]

Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.^[11]

Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ ​​и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.

• 
  Црква Свете Ане
• 
  Црква Свете Ане
• 
  Поглед на Жировницу
• 
  Поглед на Жировницу

Жировница на Викимедијиној остави.

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан