Есад Мекули
| Есад Мекули | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Псеудоним |
|
| Датум рођења | 17. децембар 1916. |
| Место рођења | Плав, Краљевина Црна Гора |
| Датум смрти | 6. август 1993. (76 год.) |
| Место смрти | Приштина, СР Југославија |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Сехадете Мекули |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | албански |
Есад Мекули (алб. Esad Mekuli; Плав, 17. децембар 1916 — Приштина, 6. август 1993) био је југословенски песник, критичар и преводилац.[1] Био је први председник Академије наука и уметности Косова. Роберт Елси га је сматрао оцем модерне албанске поезије у Југославији,[2] док и данас има огроман утицај на Косову и Метохији.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Син је хаџи-хоџе Смајла Адемија из Новшића.[4] По завршетку основне школе, школовање је наставио у Пећи, где је дипломирао 1936. године. Потом се уписао на Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Тамо је дошао у контакт са марксистичким круговима и био је ветеран Шпанског грађанског рата,[5] а због политичке делатности ухапшен је 1940. године. Пуштен је у априлу 1941. након проглашења амнестије. Почео је да ради у Пећи као ветеринар и поново га је ухапсила италијанска војска 1942. године због сумње да је повезан са покретом отпора. Након ослобођења, 1943. ступио је у партизанске снаге и постао уредник илегалног партизанског листа Lirija (срп. Слобода).[6]
После Другог светског рата наставио је да ради као ветеринар, као и уредник јединог легалног албанског листа на Косову и Метохији — Rilindja (срп. Препород). Године 1949. основао је књижевни часопис Jeta e Re (срп. Нови живот) и остао његов главни уредник до 1971.[2] Писао је и сарађивао са многим листовима у Србији, Црној Гори и Хрватској. Био је први председник Удружења књижевника Косова и први председник Академије наука и уметности Косова. Његови радови чине и преводи југословенске књижевности на албански, као што је превод дела српског песника Петар II Петровић Његош и преводе албанске књижевности на српски језик.[7] Користио је псеудониме Сат Нокшићи и Сат Хоџа.[8] Преминуо је у Приштини 6. августа 1993. године.
Био је ожењен Сехадете Мекули, гинекологом, јавном радницом и инспирацијом за лик Теуте Шкрели у роману Исмаила Кадареа Krushqit jane te ngrire (срп. Свадбена поворка претворена у лед).[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Schwartz, Stephen (2000). Kosovo: Background to a War. Anthem Press. стр. 134. ISBN 9781898855569.
- ^ а б Elsie, Robert (2004). Historical dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 118. ISBN 978-0-8108-5309-6. Приступљено 28. 4. 2011.
- ^ Schwartz, Stephen (август 2004). „Under Empty Skies Falconers Weep”. islamicpluralism.org.
- ^ Lushaj, Ramiz. „Bali Bajram Nokshiqi në dërgatën e pavarësisë kombëtare shqiptare” (на језику: албански).
- ^ The Soviet Union and Eastern Europe: a handbook. Praeger. 1970. стр. 585. Приступљено 6. 5. 2011.
- ^ Slovenska akademija znanosti in umetnosti ob petdesetletnici: biografski zbornik. Slovenian Academy of Arts and Sciences. 1988. стр. 353. ISBN 978-86-7131-020-8. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ Elsie, Robert (2005). Albanian Literature: A short history. I. B. Taurus & Co. стр. 203. ISBN 1-84511-031-5.
- ^ Südost-Forschungen. S. Hirzel. 1955. стр. 322. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ Robert Elsie (15. 11. 2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. стр. 82. ISBN 978-0-8108-7483-1.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
