Епидаур (Далмација)
Епидаурус (грч. Επίδαυρος) или Епидаврос, био је античка грчка колонија основана током 6. вијека прије нове ере,[1][2] преименована у Епидаурум (лат. Epidaurum) током римске владавине 228. године п. н. е, када је била дио римске провинције Илирик, касније Далмације.[3] Налазила се на простору данашњег Цавтата у Хрватској, 15 km јужно од Дубровника.
Током грађанског рата између Јулија Цезара и Помпеја град је опседао Марко Октавије, али се спасио доласком конзула Публија Вицинија.
Град су уништили Авари и Словени током инвазије града 7. вијека.[4] Избјеглице из Епидаурума су населиле оближње острво Лас или Лаус (значи „стијена” на грчком,[5] од које је кроз ротацизам настала Рагуза), из кога ће се касније развити Дубровник.[6]
Пронађено је неколико римских натписа међу рушевинама, гробница Публија Корнелија Долабела, који је био конзул за вријеме Октавијана Августа и гувернер Илирикума, и остаци акведукта.[7]
У средњем вијеку, град Цавтат (лат. Ragusa-Vecchia) је подигнут на истом простору.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Aulus Hirtius, De Bello Alexandrino XIV[потребан је пун цитат]
- ^ Austria: Her People & Their Homelands by James Baker,""... dates back to the sixth century B.c., when the Greeks founded here Epidaurus"[потребан је пун цитат]
- ^ Wilkes, J. J. The Illyrians. 1992. ISBN 978-0-631-19807-9. стр. 216,."... hand, the Deraemestae (30) were formed from several smaller groups in the vicinity of the new Roman colony established at Epidaurum (Cavtat near Dubrovnik). ..."
- ^ Paton, Andrew Archibald (1861). Researches on the Danube and the Adriatic: Or, Contributions to the Modern History of Hungary and Transylvania, Dalmatia and Croatia, Servia and Bulgaria. Brockhaus. стр. 247.
- ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, word λάας (laas).
- ^ Wilkinson, J. Gardner (1848). Dalmatia and Montenegro. стр. 275.
- ^ Notizie Istorico-Critiche Sulla Antichita, Storia, e Letteratura de' Ragusei (published in two vols) by Francesco Maria Appendini.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wilkinson, J. Gardner (1848). Dalmatia and Montenegro. стр. 275.
- Paton, Andrew Archibald (1861). Researches on the Danube and the Adriatic: Or, Contributions to the Modern History of Hungary and Transylvania, Dalmatia and Croatia, Servia and Bulgaria. Brockhaus. стр. 247.
- Wilkes, John (1995). The Illyrians (Reprinted. изд.). Oxford, UK: Blackwell. ISBN 978-0-631-19807-9.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
