Едвард Риђ-Шмигли
Едвард Риђ-Шмигли | |
|---|---|
 Маршал Едвард Риђ-Шмигли 1937. године. | |
| Датум рођења | 11. март 1886. |
| Место рођења | Berezhany |
| Датум смрти | 2. децембар 1941. (55 год.) |
| Место смрти | Варшава |
Едвард Риђ-Шмигли (пољ. Edward Rydz-Śmigły; 1886 — 1941) био је маршал Пољске.[1]
Војна каријера
[уреди | уреди извор]У Првом светском рату био је на челу диверзантско-обавештајне Пољске војне организације (пољ. Polska Organizacja Wojskowa) 1917-1918. У време пољске интервенције против Русије 1919. командовао је дивизијом, а у совјетско-пољском рату 1920. командује армијом.[1]
Диктатор
[уреди | уреди извор]Наследио је Јозефа Пилсудског на власти 1935. и истовремено, постао главни инспектор војске, а 1936. маршал и врховни командант. Са диктаторским карактером власти спроводио је политику против демократских снага у земљи и против СССР, и све тешње сарађивао са Хитлеровом Немачком.[1]
Када се, након слома Чехословачке, Пољска нашла обухваћена од Немачке, и пред Хитлеровим територијалним захтевима, повезао се са западним силама. До напада Немачке на Пољску 1939. мало је учинио у модернизацији војске.[1]
Немачка инвазија Пољске
[уреди | уреди извор]Током немачке инвазије на Пољску септембра 1939, маршал Риђ-Шмигли био је врховни командант пољске армије. Из политичких разлога починио је озбиљне грешке: главнину снага распоредио је кордонски на западној граници, на фронту од 1.600 км[а], а општу мобилизацију објавио је тек 30. августа[б]. 17. септембра, након совјетске инвазије Пољске, повукао се са владом и остацима војске[в] у Румунију.[2]
Емиграција и смрт
[уреди | уреди извор]Емигрирао је после слома Пољске 1939, али се илегално вратио у Пољску 1941, где је умро[г] под конспиративним именом Адам Завиша (пољ. Adam Zawisza) .[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ На пољски распоред утицали су политички, економски и психолошки разлози: хтело се заштитити гранично становништво, очувати економски најбогатије покрајине и спорне територије које су Немци захтевали.[2]
- ^ Оружане снаге стављене су у приправност 23. августа, а делимична мобилизација почела је 25. августа из политичких разлога, како би се избегле немачке оптужбе за провокацију.[2]
- ^ Око 32.000 војника.
- ^ Природном смрћу.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод.
- Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 9). Београд: Војноиздавачки завод.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
