Дубровачко грађанство
Дубровачко грађанство је ознака друштвеног слоја у Дубровнику.
Подела на грађане и племство је била основа друштвене структуре средњовековног Дубровника.
Поред ова два основна слоја постојали су и други слојеви, на маргини друштва (убоги, сиромашни и др.).
Однос племства и грађана
[уреди | уреди извор]
Племство је имало сва политичка права у руковођењу државом.
Грађани су припадали држави, имали су економску моћ, али не и могућност да учествују у управљају државом кроз постојеће органе политичке власти (кнез, Велико веће, Мало веће, Веће умољених).
Са друге стране, грађани су имали своја удружења, корпорације које су називане братовштине.
Најпознатије лаичке братовштине су биле Антунини и Лазарини.
Кроз њих су грађани штитили своје интересе, настојећи да заштите своја пословања, а најчешће на каритативној основи.
Често је њихова активност имала и политички карактер, тј. исте су повлачиле потезе сличне данашњим мултинационалним компанијама.
Дубровачки грађани нису могли улазити у сродство са племством, а ни обрнуто, сем у ванредним приликама (пожар, куга и сл.), односно када је племство било угрожено, оно је допуштало да поједини припадници грађанске класе постану властелом.
У нормалним околностима (мада је било грађана који су били богатији од поједине властеле), то није било допуштено.
Привилегије грађана
[уреди | уреди извор]
Статус „дубровачког грађанина“ омогућавао је Дубровчанима све привилегије у иностранству у земљама са којима је Дубровник имао уговоре о привилегованој трговини.
Зато су у средњовековној Србији (Србија, Рашка, Дукља, Босна и Зета) која се вековима ослањала на Дубровник, бројни домаћи трговци настојали да дођу до „дубровачког грађанства“, како би лакше обављали своје послове и тиме имали већу могућност зараде.
Један од познатијих примера досељавања српских трговаца из залеђа у Дубровник потиче из средине 14. века, када су се у град под Срђем доселила браћа Богуновићи, Лаврентије и Сергије, чија је породица потицала из околине Пљеваља.[1][2]
Поред економског фактора, који је био у интересу Дубровчана, постојали су и политички мотиви за стицање - „грађанства“.
Све битне политичке факторе, у њима суседној Србији, а који су могли да потпомогну дубровачке интересе, Дубровчани су примали за своје грађане (владари, велможе и властела).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Божић, Иван (1952). Дубровник и Турска у XIV и XV веку. Београд: Научна књига.
- Веселиновић, Андрија (1997). Дубровачко Мало веће о Србији (1415-1460). Београд: Историјски институт САНУ.
- Динић, Михаило (1951). Одлуке већа Дубровачке републике: Acta consiliorum Republicae Ragusinae. 1. Београд: Научна књига.
- Динић, Михаило (1964). Одлуке већа Дубровачке републике: Acta consiliorum Republicae Ragusinae. 2. Београд: Научно дело.
- Ковачевић-Којић, Десанка (1999). „Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga) 1426-1433”. Споменик САНУ. 137 (11): 9—366.
- Ковачевић-Којић, Десанка (2007). Градски живот у Србији и Босни (XIV-XV вијек). Београд: Историјски институт.
- Синдик, Илија (1926). Дубровник и околина. Београд: Српска краљевска академија.
- Тадић, Јорјо (1935). Писма и упутства Дубровачке републике: Litterae et commissiones Ragusinae. 1. Београд: Српска краљевска академија.
- Tadić, Jorjo (1953). „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”. Zgodovinski časopis. 6—7 (1952-1953): 552—565.
- Ћук, Ружа (2001). „Дубровачка породица Немања пореклом из Пљеваља”. Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 37—46.
- Ћук, Ружа (2019). Србија и медитерански свет у позном Средњем веку. Београд: Историјски институт.
- Константин-Коста Ј. Војновић (1832-1903): „Bratovštine i obrtne korporacije u Republici Dubrovačkoj od XIII do konca XVIII vijeka“, Sveska 1, Bratovštine dubrovačke (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1899)
- Милан П. Решетар (1860-1942): „Antunini i Lazarini“, Dubrovački list 2, Бр. 37 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925)
- Милан П. Решетар (1860-1942): „Nova dubrovačka vlastela“, Dubrovački list 2, Бр. 13 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925)
- Vinko I. Foretić (1901-1986): „Dubrovačke bratovštine“, Časopis za hrvatsku povijest Свеске 1-2 (Zagreb: Hrvatski izdavalački bibliografski zavod, 1943)
- Ante Marinović (1918-): „Prilog proučavanju bratovština“, Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku Свеска 1 (Dubrovnik: Historijski odjel Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku, 1952)
- Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Javni rituali u političkom diskursu humanističkog Dubrovnika“, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest 29 (Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 1996)
- Stanislava-Slavica Stojan (1951-): „Kult sv. Antuna Opata u Dubrovniku i okolici“, Hrvatska revija Год. III Бр. 2 (Zagreb: Matica hrvatska, 2003)
- Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Dubrovačko 15. stoljeće: vrijeme rada i bogaćenja“, Opis slavnog grada Dubrovnika (Zagreb: Dom i svijet, 2004)
- Davor Dukić (1964-): „Pučka krv, plemstvo duha: Zbornik radova o Nikoli Nalješkoviću“ (Zagreb: Disput, 2005)
- Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „Bratimska elita: o počecima dubrovačke bratovštine sv. Antuna“, Med Srednjo Evropo in Sredozemljem, Vojetov zbornik (Ljubljana: Založba ZRC SAZU, 2006)
- Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“ (pp. 215-235), Часопис „Povijesni prilozi“ Vol. 33, No. 33 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, Prosinac 2007)
- Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012 )
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
