Грабац
| Грабац рум. Grabăț | |
|---|---|
| Насеље | |
  Грабац Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 52′ 42″ N 20° 44′ 32″ E / 45.87833° С; 20.74222° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Ленаухејм |
| Надморска висина | 84 m (276 ft) |
| Становништво (2013)[1] | |
| • Укупно | 1.883 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 676843 |
Грабац (рум. Grabăț) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Ленаухејм.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 84 m.
Прошлост
[уреди | уреди извор]По "Румунској енциклопедији" место има српски назив, а давно су га насели Срби сточари. Изнова је основан Грабац 1764. године колонизацијом Немаца. Дошло је првих 40 немачких породица већ 1765. године. У месту је 1769. године било већ 200 кућа и дрвена римокатоличка црква; нова црква грађена од цигле нићи ће 1780. године.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Село има римокатоличку цркву а становници су колонизовани Немци.[4]
Претплатници једне српске филозофске књиге били су 1808. године Хрстифор Дука купец (трговац) и Енох Стојановић купецечки калфа у Грабцу.[5]
Половином 19. века ту се бавио Христифор Дука трговац, који је био арендатор у Грабцу (1822[6]-1831).[7]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2013. године у насељу је живело 1883 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]| Расподела становништва по националности 2002.[8] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Румуни | 1.390 | 72,0% | ||
| Мађари | 38 | 2,0% | ||
| Роми | 448 | 23,2% | ||
| Немци | 54 | 2,8% | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Никола Шимић: "Логика сербскаго језика", Будим 1808.
- ^ "Тисућа и један дан или приповедке Солеменине", Будим 1822.
- ^ Јунгер: "Одело из Трста", превод, Будим 1830.
- ^ kia.hu, (PDF; 982 kB) E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
