Глушци (Богатић)
Глушци | |
|---|---|
.JPG) Српска православна црква у Глушцима | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Богатић |
| Становништво | |
| — 2011. |  1975 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 53′ 16″ С; 19° 32′ 32″ И / 44.887666° С; 19.542333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 81 m |
.svg)  Глушци Глушци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15356 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | BĆ |
Глушци су сеоско насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1975 становника.Са запада граниче се са Богатићем и Раденковићем,са севера Ноћајем,са истока Узвећем,а са југа Мачванским Метковићем.Асфалтним путевима Глушци су повезани са Мачванском Митровицом(10 км),Шапцом(20 км) и Богатићем(9 км).
Насеље је крстастог,јасеничко-мачванског типа,а земљиште Глушаца је део простране мачванске равнице,као ободног дела Панонске низије,са надморском висином 81 m.По климатским елементима,глушачко микроподнебље има умерено-континенталну климу.Просечна годишња температура је 11,4 °C,а посебно изражен елемент у клими Глушаца су ветрови који дувају из разних праваца,са различитом учесталошћу и брзином,најчешће у марту,априлу,јулу и новембру.Повољни природни и еколошки услови учинили су да Глушци буду изразито пољопривредно насеље.
Овде је рођен и живео песник Борисав Бора Симић (1929-2016). Овде се налази Спомен комплекс Бубања.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Сеоска школа -
Споменик испред школе -
Дом културе -
Споменик у центру села
Етно село „Авлија”
[уреди | уреди извор]
Црква Светих апостола Петра и Павла
[уреди | уреди извор]-
Улаз у порту -
Црква Светих апостола Петра и Павла -
Капела у порти цркве -
Крстионица
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Глушци живи 1909 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,9 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.299 | 97,99% | ||
| Роми | 16 | 0,68% | ||
| Црногорци | 5 | 0,21% | ||
| Хрвати | 3 | 0,12% | ||
| Румуни | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 20 | 0,85% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 33 | 46 | ||
| 80+ | 17 | 39 | ||
| 75—79 | 42 | 62 | ||
| 70—74 | 77 | 81 | ||
| 65—69 | 65 | 97 | ||
| 60—64 | 60 | 54 | ||
| 55—59 | 48 | 47 | ||
| 50—54 | 99 | 74 | ||
| 45—49 | 114 | 88 | ||
| 40—44 | 64 | 74 | ||
| 35—39 | 77 | 55 | ||
| 30—34 | 67 | 72 | ||
| 25—29 | 83 | 72 | ||
| 20—24 | 74 | 74 | ||
| 15—19 | 45 | 71 | ||
| 10—14 | 74 | 64 | ||
| 5—9 | 69 | 63 | ||
| 0—4 | 47 | 58 | ||
| Просек : | 40,9 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 965 | 242 | 623 | 65 | 23 | 12 |
| Женски | 1.006 | 138 | 614 | 223 | 22 | 9 |
| УКУПНО | 1.971 | 380 | 1.237 | 288 | 45 | 21 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 578 | 435 | 0 | 1 | 45 |
| Женски | 321 | 240 | 0 | 0 | 11 |
| УКУПНО | 899 | 675 | 0 | 1 | 56 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 23 | 29 | 3 | 8 |
| Женски | 1 | 1 | 23 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 3 | 24 | 52 | 6 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 6 | 9 | 7 |
| Женски | 1 | 1 | 4 | 14 | 13 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 10 | 23 | 20 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 7 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 14 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
