Гајгер—Милеров бројач
Гајгеров бројач или Гајгер—Милеров бројач је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.[1][2]
Опис и принцип рада
[уреди | уреди извор]Сензор је Гајгер—Милерова цев, у којој се налази племенити гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који се затим очитава на дисплеју.
Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада је осетљивост обично мања за ову радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум—јод сцинтилаторни детектор.
Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгер—Милеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор трифлуорид, гас са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овиме се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим може претворити у употребљиве резултате мерења.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Gajger Milerov (GM) brojač” (PDF). helix.chem. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Detekcija radioaktivnog zračenja”. Znanje. Приступљено 16. 1. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нуклеарна наука | |
|---|---|
| Нуклеарни материјали |
|
| Нуклеарна енергија |
|
| Нуклеарна медицина | |
| Мерни инструменти |
|
| Нуклеарна оружја |
|
| Расправа |
|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
