Вуди Ален

Вуди Ален
Вуди Ален
	Вуди Ален 2016. године
Лични подаци
Пуно име	Алан Стјуарт Конигсберг
Датум рођења	1. децембар 1935. (88 год.)
Место рођења	Њујорк, САД
Породица
Супружник	Харлин Сузан Роузен (1956-1962); Луиза Ласер (1966-1970); Сун-И Превин (1997-данас); Дајана Китон (партнерка, 1970–1971); Мија Фароу (партнерка, 1980–1992)
Рад
Активни период	1956–сада
Битна улога	Ени Хол - Алви Сингер; Хана и њене сестре - Мики
Званични веб-сајт
	http://www.WoodyAllen.com/
	Веза до IMDb-а

Хејвуд „Вуди” Ален (енгл. Heywood "Woody" Allen), рођен као Алан Стјуарт Конигсберг (енгл. Allan Stewart Konigsberg; Њујорк, 1. децембар 1935),^[1] амерички је режисер, писац и глумац.^[2] Један је од утицајнијих и цењенијих људи у свету филма.^[3] Такође је почео да пише материјал за телевизију, објавио је неколико књига са кратким причама и писао хумористичне комаде за The New Yorker.

Биографија

Рођен је у јеврејској породици.^[4]

Почетком шездесетих наступао је као стенд-ап комичар у Гринвич Вилиџу заједно са Ленијем Брусом, Елејн Меј, Мајк Николсом и Џоун Риверс. Тамо је развио монолошки стил (уместо традиционалних шала), и личност несигурног, интелектуалног, узнемиреног колебљивца, за коју он тврди да се прилично разликује од његове стварне личности.^[5] Он је објавио три комедиографска албума током средине и касних 1960-их, чак је и номинован за награду Греми за свој комични албум из 1964. под називом Вуди Ален.^[6] Године 2004, Комеди сентрал је рангирао Алена на четврто место листе 100 највећих стенд-ап комичара,^[7]^[8] док је једна анкета спроведена у Великој Британији Алена рангирала на треће место међу највећим комичарима.^[9]

Средином 1960-их, Ален је писао и режирао филмове, прво се специјализујући за слапстик комедије као што су Немој да пијеш воду (1966)^[2], Узми паре и бежи (1969), Банане (1971)^[2], Спавач (1973)^[2], и Живот и смрт (1975), пре него што је прешао на драмски материјал под утицајем европске уметничке кинематографије током касних 1970-их са Унутрашњост (1978), Менхетн (1979) и Меморије звезданог праха (1980), и наизменично се бави комедија и драмом до данас. Ален се често идентификује као део новог холивудског таласа филмских стваралаца од средине 1960-их до касних 1970-их, као што су Питер Богданович, Мартин Скорсезе, Роберт Алтман и Сидни Лумет.^[10] Он често глуми у својим филмовима, обично личности које је развио као станд-уп. Његов филм Ени Хол (1977)^[2], романтична комедија у којој су учествовали Ален и његова честа сарадница Дајана Китон, освојио је четири награде Оскар, укључујући најбољи филм, најбољу режију, најбољи оригинални сценарио и најбољу глумицу за Китон. Критичари су његово дело из 1980-их назвали његовим најразвијенијим периодом. Његови филмови укључују Зелинг (1983), Бродвеј Дани Роуз (1984), Љубичаста ружа Каира (1985), Хана и њене сестре (1986),^[2] Радио дани (1987), Друга жена (1988), и Злочини и прекршаји (1989).^[2] Многи од његових филмова 21. века, укључујући Меч поен (2005), Љубав у Барселони (2008) и Поноћ у Паризу (2011), смештени су у Европу. Несрећна Џасмин (2013) и Кафе друштво (2016) смештени су у Њујорку и Сан Франциску.

Критичар Роџер Иберт описао је Алена као „богатство кинематографије“.^[11] Ален је добио многа признања и почасти. Он је добио највише номинација за Оскара за најбољи оригинални сценарио, са 16. Добитник је четири награде Оскар, једне за најбољу режију и три за најбољи оригинални сценарио. Такође је добио девет филмских награда Британске академије. Британска академија за филмску и телевизијску уметност је Ален доделио БАФТА награду 1997. године. У 2014. години добио је награду Награду Сесил Б. Демил за животно дело и номинацију за Тони награду за најбољу књигу мјузикла за Меци над Бродвејом.^[12] Амерички цех писаца именовао је његов сценарио за Ени Хол првим на листи „101 најсмешнијих сценарија“.^[13] У 2011. години PBS је приказивао филмску биографију Вуди Ален: Документарни филм о својој серији Амерички мајстори.^[14]

Лични живот

Оптуживан је за сексуално злостављање и обљубу тада седмогодишње Дилан Фароу, усвојене ћерке његове партнерке Мије Фароу. Оптужбе нису доказане пред судом.^[15]

У браку је са тридесет и пет година млађом Сун-И Превин, усвојеном ћерком Мије Фароу.^[16]

Аматерски свира кларинет.^[17]

Филмографија

Година	Српски назив	Изворни назив	Улога	Напомена
Улоге Вудија Алена
2019.	Кишни дан у Њујорку	A Rainy Day in New York		редитељ, сценариста
2015.		Irrational Man		редитељ, сценариста
2014.	Магија на месечини	Magic in the Moonlight		редитељ, сценариста
2014.	Матори жиголо	Fading Gigolo	Murray	глумац
2013.	Тужна Џасмин	Blue Jasmine		редитељ, сценариста
2012.	Риму, с љубављу	To Rome with Love	Jerry	редитељ, сценариста, глумац
2012.		Paris Manhattan	Woody Allen	глумац
2011.	Поноћ у Паризу	Midnight in Paris		редитељ, сценариста
2010.	Упознаћеш високог, црног мушкарца	You Will Meet a Tall Dark Stranger		редитељ, сценариста
2009.	Шта год успева	Whatever Works		редитељ, сценариста
2008.	Љубав у Барселони	Vicky Cristina Barcelona		редитељ, сценариста
2007.	Касандрин сан	Cassandra's Dream		редитељ, сценариста
2006.	Ударна вест	Scoop	Sid Waterman	редитељ, сценариста, глумац
2006.		Home	Woody Allen	документарни филм (актер)
2005.	Завршни ударац	Match Point		редитељ, сценариста
2005.		The Outsider	Woody Allen	документарни филм (актер)
2005.		The Ballad of Greenwich Village	Woody Allen	документарни филм (актер)
2004.		Melinda and Melinda		редитељ, сценариста
2003.	Љубав и све остало	Anything Else	David Dobel	редитељ, сценариста, глумац
2002.	Холивудски крај	Hollywood Ending	Val Waxman	редитељ, сценариста, глумац
2001.	Проклетство шкорпиона од жада	The Curse of the Jade Scorpion	C.W. Briggs	редитељ, сценариста, глумац
2000.	Ситни преваранти	Small Time Crooks	Ray	редитељ, сценариста, глумац
2000.		Company Man	амерички амбасадор	глумац
1999.	Бити најбољи	Sweet and Lowdown	наратор	редитељ, сценариста, глумац
1998.		Celebrity
1997.	Хари ван себе	Deconstructing Harry
1996.	Свако каже волим те	Everyone Says I Love You	Joe Berlin	редитељ, сценариста, глумац
1995.	Моћна Афродита	Mighty Aphrodite
1994.		Bullets Over Broadway
1993.	Мистериозно убиство на Менхетну	Manhattan Murder Mystery
1992.		Husbands and Wives
1992.		Shadows and Fog
1990.	Елис	Alice
1989.	Злочини и преступи	Crimes and Misdemeanors
1989.	Њујоршке приче	New York Stories	Шелдон Милс	сегмент "Едип разбија"
1988.	Друга жена	Another Woman
1987.	Септембар	September
1987.	Дани радија	Radio Days
1986.	Хана и њене сестре	Hannah and Her Sisters
1985.	Пурпурна ружа Каира	The Purple Rose of Cairo
1984.		Broadway Danny Rose
1983.	Зелиг	Zelig
1982.	Еротска комедија летње ноћи	A Midsummer Night's Sex Comedy
1980.		Stardust Memories
1979.	Менхетн
1978.		Interiors
1977.	Ени Хол	Annie Hall
1975.	Љубав и смрт	Love and Death	Борис Грушченко
1973.	Повампирени Мајлс	Sleeper
1972.	Све што сте одувек хтели да знате о сексу	Everything You Always Wanted to Know About Sex
1971.		Bananas
1969.	Узми паре и бежи	Take the Money and Run
1966.		What's Up, Tiger Lily?

Дискографија

Woody Allen (Colpix Records, 1964)
Woody Allen Vol. 2 (Colpix Records, 1965)
The Third Woody Allen Album (Capitol Records, 1968)
The Nightclub Years 1964–1968 (United Artists Records, 1972)
Standup Comic (Casablanca Records, 1978)
Wild Man Blues (RCA Victor, 1998)
Woody With Strings (New York Jazz Records, 2005)

Библиографија

Allen, Woody (1971). Getting Even. Random House. ISBN 978-0-394-47348-2. . (кратка прича)
Allen, Woody (1975). Without Feathers. Random House. ISBN 978-0-394-49743-3. . (кратка прича)
Allen, Woody (1980). Side Effects. Random House. ISBN 978-0-394-51104-7. . (кратка прича)
The Gossage—Vardebedian Papers (кратка прича)
Allen, Woody; Björkman, Stig (1995). Woody Allen on Woody Allen: In Conversation With Stig Bjorkman. Grove Press. ISBN 978-0-8021-1556-0. .
The Insanity Defense: The Complete Prose (2007)
Mere Anarchy (2007)
Apropos of Nothing (2020)
Zero Gravity (2022)

Референце

^ Allen, Woody (2020). Apropos of Nothing (1st изд.). Arcade Publishing. ISBN 978-1-951627-34-8.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Your Show of Shows”. Time. Приступљено 21. 3. 2020.
^ Malley, JP O’. „Woody Allen bio spotlights cinematic nebbish's life and loves”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-15.
^ Gross, Terry (27. 1. 2012). „Woody Allen: Blending Real Life With Fiction”. Fresh Air. Архивирано из оригинала 11. 9. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2012.
^ „Woody Allen – Artist”. The Recording Academy. Приступљено 21. 3. 2020.
^ „Comedy Central's 100 Greatest Stand-Ups of All Time”. Everything2.com. 18. 4. 2004. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012.
^ 100 Greatest Stand-Ups of All Time [Part 5] (YouTube). Comedy Central via Goofy Cartoon. Корисна информација се налази на: 33:03. Приступљено 19. 1. 2018.
^ Thorpe, Vanessa (2. 1. 2005). „Cook tops poll of comedy greats”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018.
^ Newton, Michael (13. 1. 2012). „Woody Allen: cinema's great experimentalist”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2012. „In the 1970s, Allen looked irreverent, hip, a part of the New Hollywood generation. In an age of 'auteurs', he was the auteur personified, the writer, director and star of his films, active in the editing, choosing the soundtrack, initiating the projects”
^ Ebert, Roger (25. 5. 2011). „Midnight in Paris”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 20. 6. 2011 — преко RogerEbert.com.
^ „Woody Allen Will Be a No Show, Per Tradition”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 3. 2020.
^ McNary, Dave (11. 11. 2015). „'Annie Hall' Named Funniest Screenplay by WGA Members”. Variety.
^ Woody Allen: A Documentary. American Masters. 21. 7. 2011. Приступљено 14. 11. 2018.
^ Nast, Condé (2014-02-07). „10 Undeniable Facts About the Woody Allen Sexual-Abuse Allegation”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18.
^ McDonell-Parry, Amelia (2018-09-17). „Soon-Yi Previn Speaks Out About Woody Allen Marriage, Mia Farrow”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18.
^ Fordham, John (2017-07-03). „Woody Allen & His New Orleans Jazz Band – a musician of 'awful dreadfulness'? Not at all”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-07-18.

Литература

Reimertz, Stephan (2000). Woody Allen: Eine Biographie. Reinbek. ISBN 978-3-499-61145-2. (на немачком)
-- : Woody Allen (rororo-Monographie). Reinbek. . 2005. ISBN 978-3-499-50410-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (на немачком)
Lax, Eric (1991). Woody Allen: A Biography. Da Capo Press. ISBN 9780306809859. Приступљено 3. 2. 2014. „Woody Allen was born in Brooklyn, New York, in the spring of 1952, when Allan Stewart Konigsberg, who was born in Brooklyn, New York on December 1, 1935, settled on the name as a suitable cover.”
„Martin Konigsberg”. Variety. 16. 1. 2001. Приступљено 22. 10. 2014.
Baxter, John (1998). Woody Allen: A Biography. New York: Carroll & Graf. стр. 11. ISBN 978-0786708079.
Norwood, Stephen Harlan; Pollack, Eunice G. (2008). Encyclopedia of American Jewish history – Stephen Harlan Norwood, Eunice G. Pollack – Google Books. Bloomsbury Academic. ISBN 9781851096381. Приступљено 24. 7. 2013.
Meade, Marion. „The Unruly Life of Woody Allen”. The New York Times. Приступљено 14. 11. 2018.
Meade, Marion (2000). The unruly life of Woody Allen: a biography. New York: Scribner. стр. 31. ISBN 978-0-684-83374-3. OCLC 42291110.
Lax, Eric (1992). Woody Allen: A Biography. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80985-9.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Вуди Ален на сајту IMDb (језик: енглески)
Senses of Cinema: Great Directors Critical Database
The Whore of Mensa - A Short Story by Woody Allen
Woody Allen at celebritywonder.com
Чуо сам за Новака, али не знам где је Србија („Прес“, 14. мај 2011)
„Woody Allen: Comedian Profile”. Comedy-Zone.net. Приступљено 16. 1. 2008.

Категорије

[1] Allen, Woody (2020). Apropos of Nothing (1st изд.). Arcade Publishing. ISBN 978-1-951627-34-8.

[британика_1-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5.

[3] „Your Show of Shows”. Time. Приступљено 21. 3. 2020.

[4] Malley, JP O’. „Woody Allen bio spotlights cinematic nebbish's life and loves”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-15.

[5] Gross, Terry (27. 1. 2012). „Woody Allen: Blending Real Life With Fiction”. Fresh Air. Архивирано из оригинала 11. 9. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2012.

[6] „Woody Allen – Artist”. The Recording Academy. Приступљено 21. 3. 2020.

[7] „Comedy Central's 100 Greatest Stand-Ups of All Time”. Everything2.com. 18. 4. 2004. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012.

[8] 100 Greatest Stand-Ups of All Time [Part 5] (YouTube). Comedy Central via Goofy Cartoon. Корисна информација се налази на: 33:03. Приступљено 19. 1. 2018.

[Thorpe-9] Thorpe, Vanessa (2. 1. 2005). „Cook tops poll of comedy greats”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018.

[10] Newton, Michael (13. 1. 2012). „Woody Allen: cinema's great experimentalist”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2012. „In the 1970s, Allen looked irreverent, hip, a part of the New Hollywood generation. In an age of 'auteurs', he was the auteur personified, the writer, director and star of his films, active in the editing, choosing the soundtrack, initiating the projects”

[11] Ebert, Roger (25. 5. 2011). „Midnight in Paris”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 20. 6. 2011 — преко RogerEbert.com.

[12] „Woody Allen Will Be a No Show, Per Tradition”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 3. 2020.

[13] McNary, Dave (11. 11. 2015). „'Annie Hall' Named Funniest Screenplay by WGA Members”. Variety.

[PBSdocumentary-14] Woody Allen: A Documentary. American Masters. 21. 7. 2011. Приступљено 14. 11. 2018.

[15] Nast, Condé (2014-02-07). „10 Undeniable Facts About the Woody Allen Sexual-Abuse Allegation”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18.

[16] McDonell-Parry, Amelia (2018-09-17). „Soon-Yi Previn Speaks Out About Woody Allen Marriage, Mia Farrow”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18.

[17] Fordham, John (2017-07-03). „Woody Allen & His New Orleans Jazz Band – a musician of 'awful dreadfulness'? Not at all”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-07-18.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

п р у Оскар за најбољег редитеља
1927—1950.	Френк Борзејги (1927) Луис Мајлстоун (1928) Френк Лојд (1929) Луис Мајлстоун (1930) Норман Торог (1931) Френк Борзејги (1932) Френк Лојд (1933) Френк Капра (1934) Џон Форд (1935) Френк Капра (1936) Лио Макери (1937) Френк Капра (1938) Виктор Флеминг (1939) Џон Форд (1940) Џон Форд (1941) Вилијам Вајлер (1942) Мајкл Кертиз (1943) Лио Макери (1944) Били Вајлдер (1945) Вилијам Вајлер (1946) Елија Казан (1947) Џон Хјустон (1948) Џозеф Л. Манкевиц (1949) Џозеф Л. Манкевиц (1950)
1951—1975.	Џорџ Стивенс (1951) Џон Форд (1952) Фред Зинеман (1953) Елија Казан (1954) Делберт Мен (1955) Џорџ Стивенс (1956) Дејвид Лин (1957) Винсент Минели (1958) Вилијам Вајлер (1959) Били Вајлдер (1960) Џером Робинс и Роберт Вајз (1961) Дејвид Лин (1962) Тони Ричардсон (1963) Џорџ Кјукор (1964) Роберт Вајз (1965) Фред Зинеман (1966) Мајк Николс (1967) Керол Рид (1968) Џон Шлесинџер (1969) Френклин Џ. Шафнер (1970) Вилијам Фридкин (1971) Боб Фоси (1972) Џорџ Рој Хил (1973) Франсис Форд Копола (1974) Милош Форман (1975)
1976—2000.	Џон Г. Авилдсен (1976) Вуди Ален (1977) Мајкл Чимино (1978) Роберт Бентон (1979) Роберт Редфорд (1980) Ворен Бејти (1981) Ричард Атенборо (1982) Џејмс Л. Брукс (1983) Милош Форман (1984) Сидни Полак (1985) Оливер Стоун (1986) Бернардо Бертолучи (1987) Бари Левинсон (1988) Оливер Стоун (1989) Кевин Костнер (1990) Џонатан Деми (1991) Клинт Иствуд (1992) Стивен Спилберг (1993) Роберт Земекис (1994) Мел Гибсон (1995) Ентони Мингела (1996) Џејмс Камерон (1997) Стивен Спилберг (1998) Сем Мендиз (1999) Стивен Содерберг (2000)
2001—данас	Рон Хауард (2001) Роман Полански (2002) Питер Џексон (2003) Клинт Иствуд (2004) Анг Ли (2005) Мартин Скорсезе (2006) Џоел и Итан Коен (2007) Дени Бојл (2008) Кетрин Бигелоу (2009) Том Хупер (2010) Мишел Азанависијус (2011) Анг Ли (2012) Алфонсо Куарон (2013) Алехандро Г. Ињариту (2014) Алехандро Г. Ињариту (2015) Дејмијен Шазел (2016) Гиљермо дел Торо (2017) Алфонсо Куарон (2018) Бонг Џун-хо (2019) Клои Џао (2020) Џејн Кемпион (2021) Данијел Кван и Данијел Шајнерт (2022) Кристофер Нолан (2023)

п р у Оскар за најбољи оригинални сценарио
1940—1975.	Престон Стерџес (1940) Херман Џ. Манкевиц и Орсон Велс (1941) Мајкл Канин и Ринг Ларднер Млађи (1942) Норман Красна (1943) Ламар Троти (1944) Рихард Швајцер (1945) Мјуријел Бокс и Сидни Бокс (1946) Сидни Шелдон (1947) није додељен (1948) Роберт Пирош (1949) Чарлс Брекет, Д. М. Маршман Млађи и Били Вајлдер (1950) Алан Џеј Лернер (1951) Т. Е. Б. Кларк (1952) Чарлс Брекет, Ричард Л. Брин и Валтер Рајш (1953) Бад Шулберг (1954) Соња Левин и Вилијам Лудвиг (1955) Албер Ламорис (1956) Џорџ Велс (1957) Нејтан Е. Даглас и Харолд Џејкоб Смит (1958) Кларенс Грин, Морис Ричлин, Расел Раус и Стенли Шапиро (1959) И. А. Л. Дајмонд и Били Вајлдер (1960) Вилијам Инџ (1961) Енио де Кончини, Пјетро Ђерми и Алфредо Ђанети (1962) Џејмс Веб (1963) С. Х. Барнет, Питер Стоун и Френк Тарлоф (1964) Фредерик Рафаел (1965) Клод Лелуш и Пјер Итерховен (1966) Вилијам Роуз (1967) Мел Брукс (1968) Вилијам Голдман (1969) Франсис Форд Копола и Едмунд Х. Норт (1970) Педи Чаефски (1971) Џереми Ларнер (1972) Дејвид С. Ворд (1973) Роберт Таун (1974) Френк Пирсон (1975)
1976—2000.	Педи Чаефски (1976) Вуди Ален и Маршал Брикман (1977) Роберт К. Џоунс, Волдо Солт и Ненси Дауд (1978) Стив Тешич (1979) Бо Голдман (1980) Колин Веланд (1981) Џон Брајли (1982) Хортон Фут (1983) Роберт Бентон (1984) Вилијам Кели, Памела Волас и Ерл В. Волас (1985) Вуди Ален (1986) Џон Патрик Шанли (1987) Роналд Бас и Бари Мороу (1988) Том Шулман (1989) Брус Џоел Рубин (1990) Кели Хури (1991) Нил Џордан (1992) Џејн Кемпион (1993) Квентин Тарантино и Роџер Ејвари (1994) Кристофер Маквори (1995) Џоел Коен и Итан Коен (1996) Бен Афлек и Мет Дејмон (1997) Марк Норман и Том Стопард (1998) Алан Бол (1999) Камерон Кроу (2000)
2001 — данас	Џулијан Фелоуз (2001) Педро Алмодовар (2002) Софија Копола (2003) Пјер Бисмут, Мишел Гондри и Чарли Кауфман (2004) Пол Хагис и Боби Мореско (2005) Мајкл Арндт (2006) Дијабло Коди (2007) Дастин Ленс Блек (2008) Марк Боул (2009) Дејвид Сајдлер (2010) Вуди Ален (2011) Квентин Тарантино (2012) Спајк Џоунз (2013) Алехандро Г. Ињариту, Николас Ђакобоне, Александер Динеларис Млађи и Армандо Бо (2014) Том Макарти и Џиш Сингер (2015) Кенет Лонерган (2016) Џордан Пил (2017) Ник Валелонга, Брајан Кари и Питер Фарели (2018) Бонг Џунхо и Хан Џинвон (2019) Емералд Финел (2020) Кенет Брана (2021) Данијел Кван и Данијел Шајнерт (2022) Жистин Трије и Артур Арари (2023)

п р у Златни глобус за најбољи сценарио
1965—1975.	Роберт Боулт (1965) Роберт Боулт (1966) Стерлинг Силифант (1967) Стерлинг Силифант (1968) Бриџет Боуланд, Џон Хејл и Ричард Соколов (1969) Ерик Сигал (1970) Педи Чајефски (1971) Франсис Форд Копола и Марио Пузо (1972) Вилијам Питер Блати (1973) Роберт Таун (1974) Бо Голдман и Лоренс Хаубен (1975)
1975—2000.	Педи Чајефски (1976) Нил Сајмон (1977) Оливер Стоун (1978) Роберт Бентон (1979) Вилијам Питер Блати (1980) Ернест Томпсон (1981) Џон Брајли (1982) Џејмс Л. Брукс (1983) Питер Шафер (1984) Вуди Ален (1985) Роберт Боулт (1986) Бернардо Бертолучи, Марк Пепло и Ензон Унгари (1987) Нејоми Фонер (1988) Оливер Стоун и Рон Ковик (1989) Мајкл Блејк (1990) Кали Кури (1991) Бо Голдман (1992) Стивен Зејлијан (1993) Квентин Тарантино (1994) Ема Томпсон (1995) Скот Александер и Лари Карашевски (1996) Бен Афлек и Мет Дејмон (1997) Марк Норман и Том Стопард (1998) Алан Бол (1999) Стивен Гахан (2000)
2001—данас	Акива Голдсман (2001) Александер Пејн и Џим Тејлор (2002) Софија Копола (2003) Александер Пејн и Џим Тејлор (2004) Лари Макмертри и Дајана Осана (2005) Питер Морган (2006) Џоел и Итан Коен (2007) Сајмон Бофој (2008) Џејсон Рајтман и Шелдон Тернер (2009) Арон Соркин (2010) Вуди Ален (2011) Квентин Тарантино (2012) Спајк Џоунз (2013) Алехандро Г. Ињариту, Николас Ђакобоне, Александер Динеларис мл. и Армандо Бо (2014) Арон Соркин (2015) Дејмијен Шазел (2016) Мартин Макдона (2017) Брајан Хејз Кари, Питер Фарели и Ник Валелонга (2018) Квентин Тарантино (2019) Арон Соркин (2020) Кенет Брана (2021) Мартин Макдона (2022) Жистин Трије и Артур Арари (2023)

п р у Награда Сесил Б. Демил
1950-е	Сесил Б. Демил (1952) Волт Дизни (1953) Дарил Ф. Занук (1954) Џин Хершолт (1955) Џек Л. Ворнер (1956) Мервин Лерој (1957) Бади Адлер (1958) Морис Шевалије (1959)
1960-e	Бинг Крозби (1960) Фред Астер (1961) Џуди Гарланд (1962) Боб Хоуп (1963) Џозеф И. Левин (1964) Џејмс Стјуарт (1965) Џон Вејн (1966) Чарлтон Хестон (1967) Кирк Даглас (1968) Грегори Пек (1969)
1970-е	Џоун Крафорд (1970) Френк Синатра (1971) Алфред Хичкок (1972) Самјуел Голдвин (1973) Бети Дејвис (1974) Хал Б. Волис (1975) Волтер Мириш (1977) Ред Скелтон (1978) Лусил Бол (1979)
1980-е	Хенри Фонда (1980) Џин Кели (1981) Сидни Поатје (1982) Лоренс Оливије (1983) Пол Њумен (1984) Елизабет Тејлор (1985) Барбара Стенвик (1986) Ентони Квин (1987) Клинт Иствуд (1988) Дорис Деј (1989)
1990-e	Одри Хепберн (1990) Џек Лемон (1991) Роберт Мичам (1992) Лорен Бакол (1993) Роберт Редфорд (1994) Софија Лорен (1995) Шон Конери (1996) Дастин Хофман (1997) Ширли Маклејн (1998) Џек Николсон (1999)
2000-e	Барбра Страјсенд (2000) Ал Пачино (2001) Харисон Форд (2002) Џин Хекман (2003) Мајкл Даглас (2004) Робин Вилијамс (2005) Ентони Хопкинс (2006) Ворен Бејти (2007) Стивен Спилберг (2009)
2010-е	Мартин Скорсезе (2010) Роберт де Ниро (2011) Морган Фриман (2012) Џоди Фостер (2013) Вуди Ален (2014) Џорџ Клуни (2015) Дензел Вошингтон (2016) Мерил Стрип (2017) Опра Винфри (2018) Џеф Бриџиз (2019)
2020-е	Том Хенкс (2020) Џејн Фонда (2021) није додељена (2022) Еди Марфи (2023)

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Чиле Шпанија Француска BnF подаци Аргентина Каталонија Немачка Италија Израел Финска Белгија Сједињене Државе Шведска Летонија Јапан Чешка Аустралија Грчка Кореја Румунија Хрватска Холандија Пољска Португалија
Академске	CiNii
Уметничке	Награде Греми MusicBrainz Museum of Modern Art ULAN
Људи	Deutsche Biographie Родовид Trove
Остале	COBISS.SI Енциклопедија Британика SNAC IdRef

Вуди Ален

Биографија

Лични живот

Филмографија

Дискографија

Библиографија

Референце

Литература

Спољашње везе

Suggest as cover photo

Thank you for helping!

Install Wikiwand

Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:

Your preferred languages

All languages

Follow Us

Don't forget to rate us

Our magic isn't perfect

Thank you for helping!

Oh no, there's been an error