Владимир Бехтерјев
Датум рођења	(1857-01-20)20. јануар 1857.
Место рођења	Сорала
Датум смрти	24. децембар 1927.(1927-12-24) (70 год.)
Место смрти	Москва, СССР
Деца	Пјотр Бехтерјев

Владимир Михаилович Бехтерјев (рус. Владимир МихаЙлович Бехтерев; Сорала, 1857 - Москва, 1927) је био руски академик, психијатар, неуролог и психолог. Рођен је у Сорали, губернија Вијатка, радио је као професор универзитета у Петрограду  (Санкт Петербург) и Казану и Медицинској војној академији. Био је оснивач више установа, између осталих и чувеног Института за психонеурологију у Петрограду (1907), а многи руски научници из области медицине и психологије били су његови ученици.^[1]

Служио је у царској војсци као високи официр и био је припадник високих друштвених слојева. Учествовао је у фебруарској револуцији. Због свог залагања у реформисању медицинских служби, постављен је за директора важних установа у неколико градова. После објављивања књиге Колективна рефлексологија почетком 20-тих година  20. века био изложен снажној идеолошкој пропаганди против ,,душизма“  и религије, односно ,, либерала“ , која је представљала увод у познате чистке 30-их година, и разрешен свих дужности, након чега је убрзо и умро.

Иако нема поузданих података о смрти овог значајног научника, верује се да је његово убиство наложио Стаљин, пошто му се није свидела дијагноза коју му је Бехтерев поставио током лечења од депресије. У Санкт Петербургу данас постоји музеј Бехтерјева, али и поред тога, као прва жртва стаљинистичких чистки није у потпуности рехабилитован у Русији, али ни шире, у односу на значај и заслуге у науци.

Данас је опште мишљење да је његов допринос психологији раван Павловљевом, кога су чистке мимоишле. Бавио се анатомијом и хистологијом мозга, а дао је и велики допринос клиничкој неурологији и психијатрији пошто је у ове области увео прецизне методе истраживања. Проучавајући халуцинације, пре свега улогу спољних дражи, принцип условљавања и условне рефлексе, дошао је до сазнања на основу којих је, пре Вотсона, развио идеју и уобличио ново учење о објективној психологији ( програмски чланак Објективна психологија и њен предмет ). Све психичке и нервне реакције објашњавао је помоћу рефлекса. Био је противник психологије као науке, а уместо ње заузимао се за рефлексологију ( једна од првих социјалних теорија), тј. психорефлексологију, преносећи искуства из Павловљевог рада са псима на људска бића. Код појединих нервних обољења открио је и описао низ нових рефлекса и карактеристичних симптома ( табес, ишијас), а за разлику од Павлова који је сматрао да је формирање рефлекса условљавања могуће само у можданој кори, Бехтерјев је тврдио да у тим процесима учествују и поткорне мождане масе, што је данас углавном прихваћено. Његова неуролошка открића допринела су развоју медицине, а по њему је, између осталих и Бехтеревљева болест добила име. Један од оснивача психосоматске медицине, допринео је и откривању данас много проучаване ретикуларне формације. Био је претеча бихевиоризма, једног од фундаменталних праваца у култури, а његови радови у оквиру скривених идеолошких и психолошких ратовања нису шире доступни чак ни на Западу. ^[1]

Током дугогодишњег истарживачког рада објавио је око 60 научних студија : Основа учења о функцијама мозга, Општи основи рефлексологије човека, Нервне болести појединачно посматране, Општа дијагностика болести нервног система, Упутства за објективно изучавање личности и друга. Почетком XX века његове књиге истовремено су објављиване у значајним европским центрима, што није био случај са Павловљевим радовима. Био је широко образован и пријатељ многих уметника (Рјепина је насликао његов портрет који се сматра једним од најбољих дела овог сликара), а писао је и сонете.^[1]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Шпанија Француска BnF подаци Немачка Италија Израел Сједињене Државе Шведска Летонија Чешка Холандија Пољска Русија
Академске	CiNii
Људи	Deutsche Biographie Родовид
Остале	COBISS.BG Енциклопедија Британика IdRef

Владимир Бехтерјев на Викимедијиној остави.