Виљуј
Брзаци реке Виљуј у централној Јакутији
Слив Виљуја
Опште информације
Дужина	2.650 km
Басен	. 2.500.000[1] km2
Пр. проток	1.700 m3⁄s
Слив	Ленски
Водоток
Извор	Средњосибирска висораван
В. извора	~520 m
Ушће	Лена
Географске карактеристике
Држава/е	Русија
Притоке	Тјукјан
ДРВ	18030800112117400003664
Река на Викимедијиној остави

Виљуј (руски: Вилю́й) је река у Русији. Дужине је око 2.650 километара и највећа је притока реке Лена тече углавном кроз Републику Јакутију. Његов слив покрива око 454.000 квадратних километара ^[1] и представља једну од највећих река не само Русије већ и света.

Река се први пут помиње у 17. веку у вези са руским освајањем Сибира. Године 1634. руски козаци основали су зимско насеље на ушћу река Виљуј и Тјукјан. Ово насеље је неколико деценија служило као административни центар области, након чега је премештено 45 километара ниже и где је 1773 основан острог (утврђено насеље) Оленск (сада Виљујск) .

Хидрографски басен обилује минералним ресурсима, посебно налазиштима угља, гвоздене руде, злата и великим количинама дијаманата, који се експлоатишу од 1950-их. Још једно значајно богатство је и четинарска шума које има у изобиљу. Такође, река је богата рибом. Током 1950-их, налазишта дијаманата су откривена у том подручју. Ово је довело до изградње рудника Мир, заједно са приступним путевима и аеродромом, као и комплекса брана на реци Виљуј за производњу енергије потребну руднику и припадајућој индустрији.^[2]

Са овим циљем изграђена је прва брана на пермафросту на свету и једина изграђена без бетона. Вештачко језеро за хидроелектрану Виљуј је 2.360 км², једно од највећих у Русији. За раднике енергетске компаније изграђен је град Чернишевски, на обали акумулације. ^[3]

• Списак река Русије