Вајмар
| Вајмар нем. Weimar | |
|---|---|
 Градска већница | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Немачка |
| Савезна држава | Тирингија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 30. јун 2005 | 64.361 |
| — густина | 763,84 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 59′ 00″ С; 11° 19′ 00″ И / 50.983333° С; 11.316667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 208,6 m |
| Површина | 84,26 km2 |
  Вајмар Вајмар на карти Немачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Петер Клајн |
| Поштански број | 99423, 99425, 99427 |
| Позивни број | 3643, 36453 |
| Регистарска ознака | WE |
| Веб-сајт | |
| www.weimar.de | |
Вајмар (нем. Weimar) град је у Немачкој. Налази се у савезној држави Тирингија (Thüringen), северно од планине Тириншка шума, источно од града Ерфурт, и југозападно од Халеа и Лајпцига. Данас има око 65.000 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији помен овога града потиче из 899. Од 946. до 1364. био је у грофовији Вајмар-Орламинде. Године 1573. Вајмар је постао главни град Војводства Саксен-Вајмар-Ајзенах, које је 1815. постало Велико војводство, и постојало све до 1918.[2]
У другој половини XVIII — почетку XIX века Вајмар постаје велики центар немачког просветитељског покрета. У њему су живели и стварали великани попут Гетеа, Шилера, и Хердера. Гробови Гетеа, Шилера и Ничеа, као и њихове архиве, налазе се у граду.
Период у немачкој историји од 1919–1933. најчешће се назива Вајмарска Република, јер је њен устав овде написан, с обзиром да су се у Берлину тада, 1918, водиле уличне борбе (види: Немачка револуција).[3]
Вајмар је био центар уметничког покрета Баухаус. У граду су данас многобројне галерије, музеји, Немачко национално позориште и две високе школе: Баухаус-Универзитет и Висока школа за музику Франц Лист.
Током Другог светског рата, постојао је концентрациони логор близу Вајмара, у Бухенвалду. Од краја 30-их, до 1945, у њему је било заточено око 56.000 логораша, од којих је 3000 погинуло.[4]
Трећег септембра 2004, пожар је захватио библиотеку војвоткиње Ане Амалије у Вајмару. У њој се чува 13.000 оригиналних страница Гетеовог ремек-дела „Фауст“, лутеранска Библија из 1534, и војвоткињина колекција музичких списа. Од милион књига у библиотеци, уништено је 40-50 хиљада. Библиотека припада УНЕСКО-вој листи наслеђа човечанства и једна је од најстаријих јавних библиотека у Европи.
Познате личности
[уреди | уреди извор]
- Ана Амалија
- Јохан Волфганг фон Гете[5]
- Фридрих Шилер
- Јохан Готфрид Хердер
- Адам Мицкијевич
- Јохан Себастијан Бах
- Хектор Берлиоз
- Франц Лист
- Рихард Штраус
- Рихард Вагнер
- Фридрих Ниче
- Артур Шопенхауер
- Лука Кранах Старији
- Лука Кранах Млађи
- Каспар Давид Фридрих
- Васиљ Кандински
- Паул Кле
- Ласло Мохољ-Нађ
- Хенри ван де Велде
- Валтер Гропијус
- Алберт Швајцер
- Карл Цајс
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Вајмар”. Путовања. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „Weimar”. Hellenica World. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „Weimar Republic”. History. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „Stručna poseta Vajmaru i koncentracionom logoru Buhenvald”. Istorija u pokretu. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ „Umro Johan Volfgang Gete, slavni nemački pisac – 1832. godine”. Istorija. Приступљено 1. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| 1985—1990. | |
|---|---|
| 1990—2000. |
|
| 2000—2010. | |
| 2010—2019. | |
| 2020—2029. | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
