Валтер Скот
| Валтер Скот | |
|---|---|
 Валтер Скот | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1771. |
| Место рођења | Единбург, Велика Британија |
| Датум смрти | 21. септембар 1832. (61 год.) |
| Место смрти | Аботсфорд, Уједињено Краљевство |
| Образовање | Универзитет у Единбургу, Краљевска средња школа |
Валтер Скот, често неправилно као Волтер Скот,[1] (енгл. Walter Scott; Единбург, 15. август 1771 — Аботсфорд, 21. септембар 1832) био је шкотски писац.
Сакупљао је народну поезију и писао романе о јунацима шкотског националног предања. Још као дете, волео је да слуша песме и бајке његових предака, и био фасциниран њима.
Од њега се очекивало да постане адвокат, као и његов отац, и чак је је био очев ученик неко време, али је љубав према књигама и историји превладала. Иако су његови романи углавном били о Шкотској историји, његов најпознатији роман Ајванхо говори о Енглеској у време краља Ричарда и Крсташких ратова.
Године 1826. добио је племићку титулу, искључиво као награду за књижевне заслуге.
Његови романи укључују Роб Рој, Квентин Дарвард, Талисман и друге. Ајванхо (1819) роман је који евоцира вријеме тензија између освајача Нормана и британских староседилаца Саксонаца. Скот на један убедљив начин призива време витешких турнира, славе, крсташких ратова и звекета мачева.
Порекло
[уреди | уреди извор]Валтер Скот је рођен 15. августа 1771, у стану на трећем спрату на Колеџ Вајнду у Старом граду, Единбург, уској уличица која води од Каугекта до капија Универзитета у Единбургу (Старог колеџа).[2] Он је био девето дете (шесторо је умрло у детињству) Валтера Скота (1729–1799), члана кадетске подружнице клана Скот и писца печата, и његове супруге Ан Радерфорд, сестре Даниела Радерфорд и потомка клана Свинтон и породице Халибертон (порекло због којег је Валтеровој породици дато наследно право сахране у опатији Драјбер).[3] Валтер је тако био рођак градитеља некретнина Џејмса Бертона (ум. 1837), рођеног као „Халибертон”, и његовог сина архитекте Десимуса Бертона.[4] Валтер је касније постао члан Кларенс клуба, чији су чланови били Бертонови.[5][6]
Детињство
[уреди | уреди извор]
Он је током детињства преживео напад дечије парализе 1773. године, што га је учинило хромим,[7] стањем које би имало значајан утицај на његов живот и писање.[8] Да би залечио своју хромост, био је послат 1773. године да живи у руралним Шкотским границама на фарми свог деде и бабе по оцу у Сандиновсу, у близини рушевине Смајлхолмске куле, раније породичне куће.[9] Овде га је научила да чита његова тетка Џени Скот, и од ње је научио говорне обрасце и многе приче и легенде које су касније карактерисале велики део његовог рада. У јануару 1775. вратио се у Единбург, и тог лета је отишао са својом тетком Џени на бањско лечење у Бату у Сомерсету, у јужној Енглеској, где су живели на 6 Саут Парејд.[10] У зиму 1776. вратио се у Сандиновс, са још једним покушајем лечења водом у Престонпансу током следећег лета.[9]
Године 1778. Сkот се вратио у Единбург на приватно образовање како би se припремио за школу и придружио породици у њиховој новој кући, једној од првих која изграђених на Џорџ скверу.[2] Октобра 1779, он је почео да похађа наставу у Краљевској гимназији у Единбургу. Тада је већ могао да хода и истражује град и околну природу. Његово читање је укључивало витешке романсе, песме, историју и путописе. Џејес Мичел му је давао приватне часове из аритметике и писања и од њега је научио историју Шкотске цркве са нагласком на Заветима. Године 1783, његови родитељи су га, верујући да је премашио своју снагу, послали да борави шест месеци код тетке Џени у Келсу у Шкотским границама: тамо је похађао Келску гимназију, где је упознао Џејмса Балантајна и његовог брата Џона, који су касније постали његови пословни партнери и штампари.[11]
Радови
[уреди | уреди извор]
Романи
[уреди | уреди извор]- 1814: Waverley
- 1815: Guy Mannering
- 1816: The Antiquary
- 1816: The Black Dwarf и Old Mortality или The Tale of Old Mortality – први наставак из подскупа серије, Tales of My Landlord
- 1817: Rob Roy
- 1818: The Heart of Mid-Lothian – the 2nd instalment from the subset series, Tales of My Landlord
- 1819: The Bride of Lammermoor и A Legend of Montrose или A Legend of the Wars of Montrose – трећи наставак из подскупа серије, Tales of My Landlord
- 1820: Ivanhoe
- 1820: The Monastery
- 1820: The Abbot
- 1821: Kenilworth
- 1822: The Pirate
- 1822: The Fortunes of Nigel
- 1822: Peveril of the Peak
- 1823: Quentin Durward
- 1824: St. Ronan's Well или Saint Ronan's Well
- 1824: Redgauntlet
- 1825: The Betrothed и The Talisman – подсет серије, Tales of the Crusaders
- 1826: Woodstock
- 1827: Chronicles of the Canongate — који садржи две кратке приче ('The Highland Widow' and 'The Two Drovers') и роман (The Surgeon's Daughter)
- 1828: The Fair Maid of Perth – други наставак из подскупа серије, Chronicles of the Canongate
- 1829: Anne of Geierstein
- 1832: Count Robert of Paris и Castle Dangerous – четврти наставак из подскупа серије, Tales of My Landlord
Друге новеле:
- 1831–1832: The Siege of Malta – завршен роман је постхумно објављен 2008.
- 1832: Bizarro – незавршен роман (или новела) објављен постхумно 2008.
Поезија
[уреди | уреди извор]- 1796: The Chase, and William and Helen
- 1800: Glenfinlas
- 1802–1803: Minstrelsy of the Scottish Border
- 1805: The Lay of the Last Minstrel
- 1806: Ballads and Lyrical Pieces
- 1808: Marmion
- 1810: The Lady of the Lake
- 1811: The Vision of Don Roderick
- 1813: The Bridal of Triermain
- 1813: Rokeby
- 1815: The Field of Waterloo
- 1815: The Lord of the Isles
- 1817: Harold the Dauntless
Кратке приче
[уреди | уреди извор]- 1827: "The Highland Widow" и "The Two Drovers"
- 1828: "My Aunt Margaret's Mirror", "The Tapestried Chamber", и "Death of the Laird's Jock" – из серије The Keepsake Stories
Драме
[уреди | уреди извор]- 1799: Goetz of Berlichingen, with the Iron Hand: A Tragedy
- 1822: Halidon Hill
- 1823: MacDuff's Cross
- 1830: The Doom of Devorgoil
- 1830: Auchindrane
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Блажић, Мирјана (23. 2. 2017). „Српски на српском”. Радио-телевизија Србије.
- ^ а б Edinburgh University Library (22. 10. 2004). „Homes of Sir Walter Scott”. x Edinburgh University Library. Приступљено 9. 7. 2013.
- ^ „Family Background”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003.
- ^ „Who were the Burtons”. The Burtons' St Leonards Society. Архивирано из оригинала 08. 09. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2017.
- ^ Beattie, William (1849). Life and Letters of Thomas Campbell, In Three Volumes, Volume II. Edward Moxon, Dover Street, London. стр. 55.
- ^ The Athenaeum, 3 (115-165):. J. Lection, London. 1830. стр. 170.
- ^ Cone, T E (1973). „Was Sir Walter Scott's Lameness Caused by Poliomyelitis?”. Pediatrics. 51 (1): 33.
- ^ Robertson, Fiona. „Disfigurement and Disability: Walter Scott's Bodies”. Otranto.co.uk. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 9. 5. 2014.
- ^ а б „Sandyknowe and Early Childhood”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003.
- ^ „No 1 Nos 2 and 3 (Farrell's Hotel) Nos 4 to 8 (consec) (Pratt's Hotel)”. Images of England. English Heritage. Архивирано из оригинала 31. 5. 2012. г. Приступљено 29. 7. 2009.
- ^ „School and University”. Walterscott.lib.ed.ac.uk. 24. 10. 2003. Приступљено 29. 11. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johnson, Edgar (1870). Sir Walter Scott: The Great Unknown. Vol. 1. London.
- Lockhart, John Gibson (1852). Memoirs of the Life of Sir Walter Scott, Bart. A. and C. Black.
- Approaches to Teaching Scott's Waverley Novels, ed. Evan Gottlieb and Ian Duncan (New York, 2009).
- Bautz, Annika. Reception of Jane Austen and Walter Scott: A Comparative Longitudinal Study. Continuum, 2007. ISBN 978-0-8264-9546-4.
- Шаблон:Cite Maclise
- Brown, David. Walter Scott and the Historical Imagination. Routledge, 1979, ISBN 0-7100-0301-3; Kindle ed. 2013.
- Buchan, John. Sir Walter Scott, Coward-McCann Inc., New York, 1932.
- Calder, Angus (1983), Scott & Goethe: Romanticism and Classicism, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 13, Summer 1983, pp. 25–28, ISSN 0264-0856
- Cornish, Sidney W. The "Waverley" Manual; or, Handbook of the Chief Characters, Incidents, and Descriptions in the "Waverley" Novels, with Critical Breviates from Various Sources. Edinburgh: A. and C. Black, 1871.
- Crawford, Thomas, Scott, Kennedy & Boyd, 2013 ISBN 9781849211406
- Duncan, Ian. Scott's Shadow: The Novel in Romantic Edinburgh. Princeton UP, 2007. ISBN 978-0-691-04383-8.
- Ferris, Ina (1991). The Achievement of Literary Authority: Gender, History, and the Waverley Novels. Ithaca, New York..
- Hart, Francis R.. Scott's Novels: The Plotting of Historic Survival (Charlottesville, Virginia, 1966).
- Kelly, Stuart. Scott-Land: The Man Who Invented a Nation. Polygon, 2010. ISBN 978-1-84697-107-5.
- Landon, Letitia Elizabeth, The Female Portrait Gallery. A series of 22 analyses of Scott's female characters (sadly curtailed by Letitia's untimely death in 1838). Laman Blanchard: Life and Literary Remains of L.E.L., 1841. Vol. 2. pp. 81–194.
- Lincoln, Andrew. Walter Scott And Modernity. Edinburgh UP, 2007.
- Millgate, Jane (1984). Walter Scott: The Making of the Novelist. Edinburgh..
- Stephen, Leslie (1898). „The Story of Scott's Ruin”. Studies of a Biographer. 2. London: Duckworth & Co.
- Scott in Carnival: Selected Papers from the Fourth International Scott Conference, Edinburgh, 1991, ed. J. H. Alexander and David Hewitt (Aberdeen, 1993).
- Scott, Paul Henderson. Walter Scott and Scotland, William Blackwood, Edinburgh, 1981, ISBN 0-85158-143-9
- Shaw, Harry, Scott, Scotland and Repression, in Bold, Christine (ed.), Cencrastus No. 3, Summer 1980, pp. 26 – 28.
- Robertson, Fiona, The Edinburgh Companion to Sir Walter Scott. Edinburgh University Press, 2012.
- Tulloch, Graham (1980). The Language of Walter Scott: A Study of his Scottish and Period Language. London..
- Welsh, Alexander (1963). The Hero of the Waverley Novels. New Haven..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Валтер Скот на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Валтер Скот на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Валтер Скот на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Works by Walter Scott at The Online Books Page
- Sir Walter Scott and Hinx, his Cat
- The Edinburgh Sir Walter Scott Club
- Sir Walter Scott, biography by Richard H. Hutton, 1878 (from Project Gutenberg)
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Scott, Sir Walter”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Walter Scott's profile and catalogue of his library at Abbotsford on LibraryThing.
- Guardian Books – Sir Walter Scott
- Portraits at the National Portrait Gallery
- Bust of Walter Scott by Sir Francis Leggatt Chantrey, 1828, white marble, Philadelphia Museum of Art, # 2002.222.1, Philadelphia (PA).
- Sir Walter Scotts friends by Florence MacCunn 1910.
- Scottish Freemasonry (The Grand Lodge of Scotland)
- Poems by Walter Scott at English Poetry
- Walter Scott Digital Archive at the University of Edinburgh.
- Millgate Union Catalogue of Walter Scott Correspondence Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2018)
- Correspondence of Sir Walter Scott, with related papers, ca. 1807–1929
- Sir Walter Scott Collection. General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
