Бузуки
 | |
| Други називи | трихордо, тетрахордо |
|---|---|
| Класификација | Трзалачки инструменти |
| Хорнобестел-Закс систем | 321.321 |
| Опсег | |
| C4 - E6 (тетрахордо) | |
| Сродни инструменти | |
Бузуки (грч. μπουζούκι, множина: грч. μπουζούκια) је грчки музички инструмент[1], који су у Грчку донели досељеници из Мале Азије, а убрзо је постао централни инструмент ребетико жанра и његових грана[2]. Ослонац је модерне грчке музике, предњи део тела му је раван и често јако украшен седефима. Инструмент се свира са трзалицом и има оштар металан звук, сличан мандолини, али ниже.
Постоје два основна типа базукија. Трихордо има три пара жица, а тетрахордо има четири пара жица.
Име
[уреди | уреди извор]Назив "бузуки" потиче од турске речи bozuk што значи "сломљено" или "измењено"[3], и потиче из посебног начина подешавања ("штимовања") под називом тур. bozuk düzen, која је најчешће коришћена на турској верзији, тур. saz-bozuk. Он је у истој породици инструмента као и мандолина и лаута. Првобитно је тело било исклесано из једног комада дрвета, сличано као саз, али по доласку у Грчку у раним 1910. је модификован додавањем тежишта, изглед позајмљен од Неаполитанске мандоле, а врх под углом по узору на Неаполитанске мандолине како би се повећала снага тела, да би могло да издржи дебље, челичне, жице. У Ребетика музици се дуго користу трожични тип, али је 1950. Манолис Хотис увео четворо-жични тип[4].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 188. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Bouzouki”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ Musical Traditions, Issues 2–4, 1984, pp. 19
- ^ „Bouzouki name origin”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
